Kako Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati jačaju svoj uticaj u multipolarnom svetu

U trenutku kada su desetine visokih funkcionera iz čitavog sveta kročile na tle Saudijske Arabije kako bi učestvovale na konferenciji o sukobu u Ukrajini, prestolonaslednik te zemlje Muhamed bin Salman je znao da je njegov zadatak ispunjen. 

Na sličnom ali manjem okupljanju u Kopenhagenu u junu, Francuska je od Rijada zatražila da pomogne u okupljanju zemalja Globalnog juga, uključujući i Kinu, za koje su verovali da bi radije prisustvovali samitu koji se nalazi van Evrope.

Princ Muhamed je uredno isporučio — lično je intervenisao kako bi pomogao u ubeđivanju Pekinga da pošalje svog predstavnika, kako tvrde neke diplomate, prenosi "Fajnenšel tajms".

Na kraju, skupu u Džedi su prisustvovali zvaničnici iz 42 države, uključujući mnoge koje se odupiru pritisku Zapada da zauzmu stranu u sukobu Rusije i Ukrajine.

Iako samit nije izrodio neke očigledne rezultate, to dvodnevno okupljanje predstavlja nesumnjiv uspeh sa saudijskog prestolonaslednika i defakto lidera. Mladi Saudijac je tako dobio pozornicu za svoj konačni cilj - predstavljanje svoje države kao sile u usponu, čiji uticaj spaja istok i zapad.

To je način razmišljanja koji odražava povećane ambicije i rastuće samopouzdanje naftom bogatih zalivskih država – podstaknute neočekivanim prihodima nakon prošlogodišnjeg skoka cena energenata – koje su odlučne da zacrtaju sopstveni kurs u eri polarizovanih međunarodnih odnosa.

U prvom planu su dve zalivske monarhije: Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, i Ujedinjeni Arapski Emirati, dominantno trgovinsko čvorište u regionu, čiji fokus se sve više okreće ka istoku.

Dok drugi na promenu globalnih tokova gledaju kao na rizik, Rijad i Abu Dabi vide nove prilike dok koriste svoju finansijsku snagu i obilne naftne resurse kako bi se strateški zaštitili od svojih tradicionalnih odnosa sa zapadom, navodi FT.

Lider Emirata Muhamed bin Zajed al Nahjan godinama je koristio vojnu snagu i finansijsku moć svoje male države kako bi ojačao njen uticaj u svetu, dok je Muhamed bin Salman uložio stotine milijardi dolara u grandiozne planove za razvoj svoje zemlje, sa ciljem da bude priznata kao ekonomska i diplomatska sila unutar G20.

Saveznici, ali i sve veći ekonomski konkurenti, i Rijad i Abu Dabi nastoje da projektuju svoj uticaj na međunarodnoj sceni kroz šire mreže kao takozvani "prijatelji sa svima" i da slede sopstvene interese.

Delimično vođeno promenom trgovinskih obrazaca, ali i rezultatom geopolitike, to se iskazuje u diversifikaciji veza sa SAD – dugo dominantnom stranom silom u Zalivu – i produbljivanju odnosa sa azijskim silama, posebno Kinom i Indijom.

"Saudijska Arabija i UAE vide više mogućnosti nego rizika u ovom promenljivom svetskom poretku i misle da imaju politiku i instrumente da postanu polovi multipolarnog sveta u nastajanju", kaže direktor za regionalnu bezbednost u Međunarodnom institutu za strateške studije Emil Hokajem za FT.

Arapske zemlje grade nove mostove

Promene u Zalivu su u najvećoj meri podstaknute trgovinom. Kina — najveći trgovinski partner regiona — Indija i Japan postali su glavni kupci zalivske nafte, dok je američki uvoz nafte iz tog dela sveta opao u poslednjih 15 godina, nakon povećane eksploatacije energenata iz škriljaca u Severnoj Americi.

Ipak, odnosi sa azijskim silama razvijaju se i u mnogim drugim oblastima, poput novih tehnologija u oblasti veštačke inteligencije, energetike, logistike i prirodnih nauka, u šta zalivske države ulažu kako bi podržale domaće razvojne planove i diverzifikovali ekonomije zavisne od nafte.

"Naše veze sa uspostavljenim tržištima su nepokolebljive", kaže visoki zvaničnik Emirata. Ali "istovremeno, iz makroekonomske perspektive, odakle će dolaziti novi rast ako pogledamo narednih 10, 20 godina? Dolazi sa velikih tržišta u Aziji, nekih u Južnoj Americi, a potencijalno i sa nekih afričkih tržišta."

Obe zalivske države zaključile su "sveobuhvatna strateška partnerstva" sa Kinom. Kada je princ Muhamed bin Salman ugostio kineskog predsednika Si Đinpinga u Džedi u decembru, rekao je da su skupovi pokrenuli "novu istorijsku eru" u odnosima sa Pekingom, dodajući da kraljevina radi na "jačanju saradnje kako bi služila međunarodnoj stabilnosti".

Neimenovani kineski zvaničnik kaže za FT da su odnosi Pekinga sa Zalivom "model za svet u razvoju i za učesnike inicijative Pojas i put". Opisujući produbljivanje saradnje u oblasti energetike, infrastrukture, finansija, tehnologije, on kaže da Zaliv i Kina "mogu pomoći u izgradnji pravednijeg multilateralnog poretka na Bliskom istoku koji poštuje suverena prava i opire se hegemoniji određenih sila".

Zalivske zemlje se ne fokusiraju samo na Kinu. Emirati, dom državnih investicionih fondova koji upravljaju više od 1,3 biliona dolara, su u proteklih 18 meseci potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa šest zemalja, uključujući Indiju i Indoneziju.

Kada je indijski premijer Narendra Modi posetio UAE u julu - što je njegova peta poseta zalivskoj državi za osam godina - najavljeno je da će Investiciona uprava Abu Dabija u narednih "nekoliko meseci uspostaviti prisustvo" u indijskoj regiji Gudžarat vrednosti od 850 milijardi dolara.

Dve zalivske države takođe nastoje da se pridruže BRIKS-u, grupi zemalja koje uključuju Kinu, Indiju, Brazil, Rusiju i Južnu Afriku.

Zalivski zvaničnici kažu da je to logičan potez s obzirom na globalne trgovinske obrasce, ali i onaj koji im daje glas u važnoj diplomatskoj mreži.

"Svaka zemlja želi da ima uticaj, da ima mesto za stolom", kaže Anvar Gargaš, savetnik lidera Emirata, govoreći o širim ambicijama njegove zemlje. "Želimo da gradimo mostove sa svima."

Napuštanje ranijeg kursa bliske koordinacije sa američkom spoljnom politikom postalo je još vidljivije nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, pošto su UAE i Saudijska Arabija odbile da uvedu sankcije Rusiji.

Poput Turske i Brazila, "oni ne žele da biraju između Sjedinjenih Država i Kine, ne žele da biraju stranu u ukrajinskom ratu", kaže za FT bivši američki diplomata Džefri Feltman.

I Abu Dabi i Rijad odbili su napore Zapada da ih nagovori da napuste predsednika Rusije Vladimira Putina, sa kojim sarađuju u oblasti energetike kroz format OPEK+ i smatraju ga važnim igračem na Bliskom istoku.

"Nema povratka. Saudijska Arabija neće odustati od mostova koje je izgradila sa Globalnim jugom, sa Rusijom ili Kinom, jer su oni sastavni deo funkcionisanja saudijske ekonomije i dugoročnih tržišnih potreba Kraljevstva", rekao je saudijski politički komentator Ali Šihabi za FT.

"Saudijsko rukovodstvo je mnogo nezavisnije, Pre 10 godina postojala je cela generacija koja je samo instinktivno više poštovala američke zahteve."