Da li je treći član američkog 14. amandmana odgovarajući lek protiv Donalda Trampa, odnosno pravo rešenje za njegovo uklanjanje, pita se u autorskom tekstu profesor Univerziteta "Tafts" i saradnik uticajnog Instituta "Brukings" Danijel Drezner.
Pomenuti amandman, naime, predviđa da niko ko je učestvovao u pobuni, ne sme obavljati javnu funkciju u SAD - bilo civilnu, bilo vojnu. A Trampu se na teret stavlja da je podržao upad na "Kapitol" i da je upravo to osnov da se ovaj propis upotrebi protiv njega.
Stručnjaci iz Federalističkog društva, Vil Bajde i Majkl Stoks Polsen tvrde da ovaj član znači momentalnu diskvalifikaciju sa funkcije, bez ikakve dalje potrebe za dodatnim merama Kongresa. Amandman je, ističu oni, primenjiv kako na Trampa, a potencijalno i na druge optužene za osporavanje rezultata predsedničkih izbora 2020. godine.
Edvard Foli iz "Vašington posta", međutim, tvrdi da bi Kongres trebalo da donese zakon kojim bi jasno bilo da "izborni zvaničnici imaju moć da uklone pobunjenike sa predsedničkih listića".
Ovo bi omogućilo parnicu koja bi stigla do Vrhovnog suda SAD, koji bi onda rešio da li Trampu Ustav dozoljava da ponovo bude predsednik. Takvo rešenje idealno je doneti pre sledeće, julske republikanske konvencije, i tačku na čitav slučaj staviti pre izbora. Ali, realno, tako nešto možda nije moguće.
"Tramp je podstakao pobunu neosnovanim tvrdnjama da je pobedio 2020. godine. Što se mene tiče, on je diskvalifikovan! Činjenica da se pravni naučnici širom političkog spektra uglavnom slažu oko toga, potkrepljuje ovaj stav", ističe Drezner.
Republikanski senatori su, kaže, mogli da odluče da glasaju za Trampovu smenu i za vreme drugog suđenja za opoziv, ali nisu.
"Lideri Republikanaca su mogli da se udruže da osude i izopšte Trampa posle 6. januara. Ali, kao što je David Frenč primetio u 'Njujork tajmsu', zbog republikanskog kukavičluka, naš narod se istinski suočava sa mogućnošću da predsednik u isto vreme polaže zakletvu i ulaže žalbe na zatvorske kazne", poručuje ovaj autor.
Američkim biračima ostavljeno je da o Trampovoj sposobnosti za predsednikovanje odlučuju za glasačkim kutijama, a to je, sugeriše profesor, pravi problem.
"Ranije su kandidati za najvišu funkciju u zemlji, koji su obrukali sebe ili zemlju nestajali s vidika, jer su ih birači napuštali. Pristalice su napustile predsednike sa kao što su Herbert Huver, Džimi Karter i Džordž Buš nakon što su izgubili predizborne kampanje. Trampova publika ostala je uz njega, i to problem", navodi Drezner.
On priznaje da navija da Tramp izgubi na izborima, kako se protiv njega ne bi aktivirao 14. amandman.
"Ako Tramp ponovo izgubi na glasačkim kutijama, to će biti četvrti put zaredom da je Tramp kao lider Republikanaca doveo svoju stranku do političkog poraza. To izgleda kao pravi politički epitaf za plutokratsku verziju Vilijama Dženingsa Brajana iz 21. veka", navodi on, dodajući da zaista veruje da Trampove šanse za pobedu nisu dobre i da će on pasti na izborima 2024.