Nova, izuzetno mutirana varijanta kovida koja se pojavila iznedrila je alarmantne medijske naslove, ali neki stručnjaci, kao što je virusolog Kris Smit sa Kembridža, kažu da nisu preterano zabrinuti.
Nazvana BA2.86, nova varijanta omikrona stiže odmah nakon EG5.1 eris varijante – nazvane po grčkoj boginji svađe – koja se prvi put pojavila u julu. Eris čini oko 15 odsto slučajeva kovida 19 koje vidimo u ovom trenutku, piše Smit u "Telegrafu".
"Neki sugerišu da bi, u kombinaciji sa letovanjima, lošim vremenom koje drži ljude u zatvorenom i opadanjem imuniteta stanovništva, eris mogao da bude odgovoran za nedavni porast broja zaraženih", navodi Smit.
S druge strane, BA2.86 do sada je otkriven u samo nekoliko zemalja, uključujući Izrael, SAD i Dansku. Prošle nedelje, Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je jedan slučaj u toj zemlji.
Nova varijanta još nije imenovana nekim grčkim slovom, već su joj naučnici dali nadimak pirola, koji je navodno uzet sa društvenih mreža i odnosi se na asteroid koji luta između Marsa i Jupitera.
Razlog za optimizam
Registrovani slučajevi nove varijante nisu bili klinički ekstremniji od drugih oblika virusa koji cirkulišu.
"Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naziva BA2.86 VUM – varijantom pod nadzorom – jer nema dokaza da je povezana sa bilo kakvim povećanjem težine bolesti ili pojačanim širenjem. To je ono što bi piroli u ovoj fazi donelo titulu VOC – varijanta zabrinutosti", objašnjava Smit.
Kao i eris, pirola bi trebalo da se otkrije testom bočnog protoka, a smernice o tome kako se treba ponašati u slučajevima kada mislite da ste zaraženi, ostaju iste kao i za druge oblike kovida: ostanak kod kuće, i tretiranje simptoma koji uključuju kašalj, curenje iz nosa, glavobolju i temperaturu jednostavnim lekovima kao što je paracetamol.
Za sada je teško predvideti moguće posledice pirole, ali se može ponešto reći o verovatnom ponašanju na osnovu čitanja genoma.
Pirola pripada varijanti omikron, ali ima više od 30 genetskih promena koje su grupisane u onim delovima virusa koji utiču na to kako izgleda našem imunološkom sistemu i kako ulazi u naše ćelije.
Ovo bi moglo da ima za posledicu veću sposobnost virusa da zaobiđe naš imunitet, čineći infekciju, a samim tim i prenos i zarazu, verovatnijim.
S druge strane, zna se da neke od identifikovanih promena smanjuju uticaj virusa, ograničavajući njegov rast i širenje. Dakle, ne mora da znači da će nužno da izazove probleme, samo zato što nosi veliki broj mutacija, ističe Smit. Možda će, kao što neki komentatori predviđaju, "prosto nestati".
Smit dodaje i da nije zabrinut jer "tri godine od nastanka pandemije, većina svetske populacije ima imunitet na kovid 19, bilo zbog vakcinacije, bilo zbog infekcije". Iako to, zaključuje, možda neće u potpunosti sprečiti infekciju, ipak pruža dovoljnu imunološku osnovu da većina ljudi, ako se susreće sa virusom, više nije predodređena za razvoj teške bolesti.