"Global tajms": MMF i Svetska banka da prestanu da budu instrument hegemonije SAD

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je u utorak da će američki predsednik Džozef Bajden predložiti reforme MMF-a i Svetske banke, koje će bolje odgovarati potrebama zemalja u razvoju, piše kineski "Global tajms".

To bi trebalo da se desi već sledećeg meseca, na samitu G20 u Nju Delhiju. Cilj ovih reformi je da se osigura da razvojne banke ponude "visoke standarde" za izazove sa kojima se suočavaju ove zemlje, dodao je Saliven.

Salivenove reči mogu da budu muzika za uši, ali stvarna svrha takozvanih reformi SAD ove dve multilateralne organizacije ostaje nejasna. SAD su iskoristile geopolitičku sitauaciju da MMF pretvore u instrument sopstvene hegemonije.

MMF i Svetska banka zastupaju interese bogatih zemalja

Saliven je izjavio i da su Svetska banka i MMF "veoma efikasne i transparentne", za razliku od kineskog projekta "Pojasa i puta", i da bi one trebalo da postanu "pozitivna i afirmativna alternativa ovom netransparentnom sistemu, koji počiva na prisili."

SAD žele da reformama pretvore MMF i Svetsku banku u protivtežu Inicijativi "Pojas i put". Međutim, ove institucije više ne mogu da predvode SAD.

"Pojas i put" nije globalna finansijska institucija, poput MMF-a ili Svetske banke. Povezivanje ova dva potpuno različita elementa otkriva stvarni stav Vašingtona prema reformama: on je zainteresovan da održi sopstvenu hegemoniju korišćenjem ovih multilateralnih organizacija.

SAD ozbiljno potkopavaju pravičnost multilateralnog finansijskog sistema. Buduće reforme moraju biti mnogo pravednije prema interesima zemalja u razvoju. Ako SAD nastave da kontrolišu MMF, uloga ove institucije u globalnom razvoju će biti znatno umanjena. Zbog toga je potrebno sprovesti i reforme G20.

Ovo nije nadmetanje Kine i SAD za kontrolu nad MMF-om ili Svetskom bankom, već borba oko načina na koji ove institucije treba da igraju važnu ulogu u globalnom razvoju.

MMF i Svetska banka su nastale kao oslonac globalnog finansijskog poretka iz Breton Vudsa, obezbeđujući finansijsku pomoć i zajmove sa niskim kamatama zemljama u razvoju. Međutim, nesporno je da one danas štite i favorizuju interese razvijenih zemalja.

Posledica toga su sve češći pozivi zemalja u razvoju na demokratiju, neutralnost i transparentnost međunarodnog finansijskog sistema. Sve veći broj ekonomija u razvoju postavlja pitanje da li su pravila i strukture ove dve finansijske organizacije u skladu sa trenutnom globalnom situacijom.

Vreme da se isprave istorijske greške

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je u junu da je vreme da MMF i Svetska banka isprave istorijske greške, odnosno "pristrasnost i nepravdu koje su ugrađene u međunarodnu finansijsku arhitekturu."

Pravila MMF-a nepravedno favorizuju bogate nacije, dodao je Gutereš. Tokom pandemije, G7 - grupa od sedam bogatih država, sa populacijom od 772 miliona, dobila je od MMF-a 280 milijardi dolara, dok je najnerazvijenijim zemljama, sa populacijom od 1,1 milijardu, dodeljeno nešto više od osam milijardi dolara.

Nakon finansijske krize iz 2008. godine, G20 je uspela da započne najznačajniju reformu u istoriji MMF-a, dajući ekonomijama u razvoju mnogo veći uticaj. Međutim, od 2010. reforme MMF-a su u zastoju.

Sada, kada smo suočeni sa globalnim ekonomskim padom, imperativ je da G20 ponovo podstakne reforme multilateralnih finansijskih institucija, kako bi doprinele stabilnosti i globalnom razvoju.

Reforme ovih institucija ne smeju da postanu još jedno oružje SAD za igranje geopolitičkih igara u globalnom finansijskom sistemu.

G20 bi trebalo da podstakne MMF da odražava stvarne interese zemalja u razvoju, uzimajući u obzir broj stanovnika i BDP po glavi stanovnika, kako bi se finansiranje učinilo dostupnijim zemljama u razvoju.

Osim toga, G7 sada ima 41,25 odsto glasova u MMF-u, što znači da SAD i njihovi saveznici imaju skoro potpunu kontrolu nad donošenjem odluka MMF-a. To je nešto što zahteva promene, u cilju stvaranja pravednijeg sistema.