Predsednik SAD Džozef Bajden ostaje bez novca za Ukrajinu, zbog čega mu je potrebna pomoć republikanaca u Kongresu. Mnogi republikanci žele da u tome pomognu Bajdenu, ali se plaše bivšeg predsednika Donalda Trampa, piše "Frankfurter algemajne cajtung".
Da li će Kongres odobriti nova sredstva za Kijev, to sada zavisi od republikanaca. Većina prepoznaje "stratešku potrebu da se zaustavi Putin", ali, pošto započinje kampanja za predsedničke izbore, domaća pitanja dobijaju prednost.
Raste i nezadovoljstvo velikim troškovima rata u Istočnoj Evropi, koji je mnogim Amerikancima jednako stran kao Avganistan ili Irak. Sedamnaest meseci pre kraja Bajdenovog mandata, Kijev i Evropljani više ne mogu da se oslone na američko vođstvo, ukazuje FAZ.
Trampov uticaj raste
SAD su najvažniji saveznik Ukrajine. Kongres je 2022. godine odobrio 113 milijardi dolara pomoći Kijevu, od toga veliki deo svega nekoliko dana pre nego što su demokrate izgubile kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa SAD.
Amerika i dalje isporučuje oružje samo zahvaljujući tobožnjoj "računovodstvenoj greški" u Pentagonu: pošto je cena vojne opreme navodno obračunata po nabavnoj, umesto trenutnoj vrednosti, i dalje postoji mala rezerva. Međutim, Bajden upravo traži još 24 milijarde dolara.
U julu bi 70 od 222 republikanaca u Kongresu podržalo predlog kojim bi se zabranila svaka dalja pomoć Kijevu. Danas bi čak 89 republikanaca glasalo za uklanjanje ukrajinske stavke iz budžeta. Samo petina poslanika okrenula je leđa Kijevu, ali među njima je 40 odsto republikanaca. Met Gec i Mardžori Tejlor Grin, poslanici lojalni Trampu, izneli su svoje predloge.
Trampov uticaj očigledno raste, budući da velika većina republikanskih glasača želi da se bivši predsednik Tramp u novembru 2024. kandiduje protiv Bajdena. Od početka konflikta u Ukrajini, Tramp širi strah da predsednik Bajden želi da pokrene "treći svetski rat".
Pritom, Tramp već mesecima govori da bi mogao da okonča rat za 24 sata, a u međuvremenu je i zapretio prekidom podrške ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom ukoliko ne sklopi dogovor sa Putinom.
Amerikanci su umorni od rata
Tramp misli da Kijev drži ključ za njegov ponovni izbor: važne dokaze protiv Džozefa Bajdena. U vreme dok je Bajden bio potpredsednik SAD, njegovog sina Hantera zaposlila je ukrajinska energetska kompanija "Burizma".
Ova tema se danas nalazi u centru rasprava republikanaca o Ukrajini. Tramp zahteva da Ukrajina ne dobije ni centa sve dok Kijev i američke bezbednosne agencije ne dostave "dokaze o korumpiranosti Bajdenovog kriminalnog klana".
Tokom predizborne kampanje, verovatno će protivnici Bajdena osuđivati pomoć Kijevu kao "mito koji predsednik koristi da zaštiti svog sina Hantera".
Možda je još značajnija činjenica da su stanovnici SAD umorni od ovog rata. Dobra polovina Amerikanaca smatra da su SAD učinile dovoljno za Ukrajinu. Samo 28 odsto republikanaca želi da SAD Ukrajini obezbeđuje veću pomoć, a sada rastu sumnje i među demokratama.
Doduše, čak su i Trampove pristalice sada kritičnije prema Rusiji i pozitivnije prema NATO-u nego tokom njegovog mandata. Međutim, u oba tabora sve više Amerikanaca želi da se Amerika drži podalje od ovakvih kriza i da se okrene problemima u sopstvenoj zemlji.
Evropa mora da bude spremna na to. Amerika je sve više okupirana sobom, zaključuje FAZ, a Nemačka, u ratu koji se vodi u Evropi, neće moći dugo da se sakriva iza SAD.