Mediji otkrivaju: Ko plaća, a ko zarađuje od situacije u Ukrajini

Odluka Zapada da Kijev obasipa novcem i oružjem od početka ruske vojne operacije u Ukrajini dovela je do energetske krize, ekonomske katastrofe, i gladi koja preti širom sveta – ali i do toga da vojnoindustrijski sektor sada ostvaruje rekordne profite od prodaje oružja u Evropi, ukazuje "Jahu njuz".

Zemlje EU obavezale su se na kupovinu oružja u vrednosti od 230 milijardi dolara otkako je vojna operacija počela u februaru, objavio je "Jahu njuz".

Budući da se mnoge evropske zemlje okreću Americi kada je kupovina oružja u pitanju, najveći deo ovih para otići će američkim proizvođačima, dodaje ovaj medij.

"Jahu njuz" potkrepljuje svoju tvrdnju podacima iz Stokholmskog instituta za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI), koji jasno ukazuju na sveprisutnost američkog oružja u evropskim redovima.

Primera radi, 95 odsto oružja koje je Holandija kupila od 2017. do 2021. godine je američkog porekla, dok taj procenat iznosi 83 odsto u Norveškoj, 77 odsto u Velikoj Britaniji, i 72 odsto u Italiji.

Stopa uvoza oružja u Evropu skočila je za 19 odsto u tom periodu nakon što je režim bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa urgirao na NATO saveznike u Evropi da ispune svoje obaveze naoružavanja.

Situacija u Ukrajini dovešće do još većeg skoka usled međunarodne kampanje američkog predsednika Džozefa Bajdena da obasipa Ukrajinu oružjem i dodatno naoružava evropske nacije.

"Ovo je nesumnjivo najveći skok u trošenju novca na naoružanje u Evropi od kraja Hladnog rata," izjavio je direktor za spoljnu politiku u Centru za evropske reforme Jan Bond i dodao da je kriza u Ukrajini razuverila mnoge zemlje od stava da sukob na Starom kontinentu nije u opticaju.

"Oni se suočavaju sa činjenicom da ne samo da je moguć, nego se već dešava, i to nedaleko od njih," ukazao je on.

Otkako je Bajden stupio na funckiju u januaru 2021. godine, evropske zemlje započele su inicijalne pregovore u vrednosti od 33 milijarde dolara, što je rezultiralo sporazumima u vrednosti od 21 milijardu dolara u februaru, ukazuje viši istraživač Kvinsi Instituta za odgovornu politiku Vilijam Hartung.

Iako ta cifra deluje malo, Hartung ukazuje da ona predstavlja samo "dilove" sa vladom SAD, dok je ugovore o nabavci sa privatnim proizvođačima mnogo teže pratiti.

Američki proizvođači oružja okoristiće se i o Bajdenovo besumučno slanje oružja u Ukrajinu. Predsednik SAD potrošio je više od 65 milijardi dolara na vojno i finansijsko pomaganje kijevskog režima od početka specijalne vojne operacije.

Moskva je u više navrata upozoravala da će kontinuirano naoružavanje kijevskog režima samo produžiti konflikt i sve što on podrazumeva, ali i da takva odluka čini SAD i druge NATO članice  učesnicama u sukobu.