Geopolitički zemljotres sa epicentrom u Johanesburgu zadesio je danas planetu kada je saopšteno da BRIKS prima novih šest članica. Priključenje Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Irana, Etiopije, Egipta i Argentine organizaciji koju već čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnaoafrička Republika predstavlja revoluciju posle koje globalni međunarodni odnosi više nikada neće biti isti.
U Johanesburgu je upravo ispisana istorija, uveren je nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović koji ističe da je multipolarizacija globalnog poretka od sad je nezadrživa, a unipolarnost odlazi u istoriju.
"Broj članica organizacije je više nego udvostručen, što je izuzetno značajno za afirmaciju globalnog karaktera integracije zasnovane na principima suverene ravnopravnosti i poštovanju suvereniteta i integriteta svih zemalja. BRIKS je, dakle, inkluzivna integracija, i vidljiva je zastupljenost svih kontinenata i značajnijih regiona sveta. Organizacija je ojačana i kvalitativno i jer su u članstvo primljene zemlje koje spadaju među najveće proizvođače energenata u svetu, a osnaženo je i pristustvo afričkog i latinoameričkog kontinenta", ističe Jovanović za RT Balkan.
Iako je za njega nesumnjivo da je ovo do sad najvažnija faza u jačanju BRIKS-a, našem sagovorniku je jasno da će se takav trend organizacionog i institucionalnog osnaživanja nastaviti i dogodine, na samitu u Rusiji.
Ili, što bi rekao novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović - u ovom trenutku dešava se "briksizacija međunarodne zajednice", koja našeg sagovornika u velikoj meri podseća na entuzijazam koji je čovečanstvo zahvatio u vreme Bandunške konferencije (velikog samita Afrike i Azije) iz 1955. godine, i Beogradske konferencije Pokreta nesvrstanih 1961. godine.
Epohalne promene multipolarnog poretka
"Jasno je koliki je to potencijal kada BRIKS sa pet članica ide na 11, a uz to ima i 23 države iz različitih krajeva sveta koje su zvanično podnele zahtev za pristupanje i četrdesetak zemalja koje su se pojavile na samitu. Brazilski ekonomisti su već izračunali da će ukupan društveni proizvod BRIKS-a, umesto učešća od 26, 27 odsto u globalnom BDP-u, sada biti 37 odsto. Zemlje koje su predložene za članstvo su mnogoljudne, i tu su Etiopija sa više od 110 miliona stanovnika, Egipat sa više od 120 i Iran sa više od 85 miliona građana, a i bez njih u pet članica BRIKS-a živelo je već 40 odsto svetskog stanovništa", ilustruje Korkodelović kakav je potres ovog jutra počeo u Johanesburgu.
On naglašava i da sve ove članice koje se priključuju BRIKS-u imaju pretežno mlado stanovništvo, što sve zajedno otvara novi potencijal kako za ekonomiju, tako i za tehnološki razvoj.
Zbog svega ovoga, Korkodelovića i ne čudi što mnogi stručnjaci vide velike sličnosti između samita u Južnoafričkoj republici i osnivanja Ujedinjenih nacija 1945. godine u San Francisku.
I za naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandra Mitića, odluka o proširenju BRIKS-a, simbol je epohalnih promena u definisanju multipolarnog poretka.
"U trenutku kada je Zapad kroz 'samite za demokratiju' i koncepte poput 'svetskog poretka zasnovanog na (zapadnim) pravilima' pokušao da svet podeli na podobne i nepodobne, desilo se proširenje organizacije koju predvode oni koje se u Vašingtonu, Londonu i Briselu vide kao glavni izazivači zapadne dominacije – Rusija i Kina. Radi se o ogromnoj diplomatskoj pobedi za Moskvu i Peking koji su bili glavni pobornici proširenja. Uspeli su da, uprkos opstrukcijama Zapada, pa i ogoljenim pokušajima da se unese razdor unutar BRIKS-a, pronađu rešenje iza kojeg su stale i preostale tri članice", uveren je Mitić.
Sama činjenica da su Indija, Brazil i Južna Afrika pristale na proširenje – iako se do koliko juče tvrdilo u zapadnim medijima da se tome protive – kako ukazuje naš sagovornik, jasno ukazuje da postoji snažna vera u budućnost BRIKS-a.
"Imidž ove organizacije je sada osnažen, a privlačna moć će postati još veća jer će i drugim zainteresovanim kandidatima, pa onima koji se dvoume, postati jasno da postoji realna, opipljiva alternativa", uveren je Mitić.
Diplomata Jovanović naglašava i da se u ovom trenutku više nego ikada povezuju se zemlje Globalnog juga i istoka, a da afrički kontinent dobija na težini i uticaju kao potencijal mira, bezbednosti i svestranog jačanja.
"Zahvaljujući Novoj razvojnoj banci BRIKS-a svet ide ka dedolarizaciji, a to je pretpostavka samostalnosti i nezavisnosti. Novoj realnosti moraju se prilagoditi i drugi činioci i nadam se da će ovaj skup biti opomena za one, poput zapadnih faktora, koji tvrdoglavo i dalje razmišljaju o mogućnosti vraćanja na unipolarnost", poručuje naš sagovornik.
Sve je jasnije, ističe ovaj stručnjak za međunarodne odnose, i da je Globalni jug ohrabren da se i dalje oslobađa okova neokolonijalizma i eksploatacije bivših kolonizatora. Kakva koincidencija da se sve to dešava u vreme dok se Niger na svoj način pokazuje kao simbol odbacivanja poslušnosti neokolonijalnim gospodarima!
"Ovo je podsticaj tektonskim globalnim promenama u pravcu dalje demokratizacije globalnih odnosa, a i zemlje poput Srbije moraju organizovanije i dublje razmišljati o novoj platformi nastupanja na međunarodnoj sceni. Za Srbiju su tu značajne dve stvari - jedna je jačanje BRIKS-a kao prostora za zaštitu za suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, jer gotovo sve članice i aspiranti na članstvo ne priznaju secesionizam i nelegalno otcepljenje KiM", ističe Jovanović i dodaje da je drugi važan aspekt za našu zemlju to da Srbija treba ravnomernije da rasporedi svoje interese na međunarodnom planu i da ne sme nastavljati politiku prevelikog vezivanja za zapad i zapadne ekonomije.
Ko šta nosi u "miraz"
Odluka o proširenju BRIKS-a, kako Mitić kaže, nije bila laka baš zbog toga što je trebalo izabrati među više od 20 aktuelnih kandidata. Lista zemalja kojima je dato zeleno svetlo, za njega je bila očekivana.
"Očigledna je bila procena da je ključno u isto vreme pozvati u članstvo Saudijsku Arabiju i Iran, dve ključne zemlje na Bliskom istoku. Doskorašnje rivale je u martu 'pomirio' je Peking, što je predstavljalo veliki uspeh za novu kinesku Globalnu bezbednosnu inicijativu. Uz to, obe zemlje su se pokazale kao veoma privržene saradnji sa Moskvom i Pekingom, kako u odbrambenoj industriji, tako i u energetici. Saudijska Arabija je od zemlje koja je isključivo zavisila od američke odbrambene moći i političke volje postala konstruktivan partner Rusije u OPEK+, a sa Kinom, najvećim uvoznikom njene nafte, pronašla načina da dogovori plaćanja u juanima. Upravo se u toj ulozi Saudijske Arabije u dedolarizaciji vidi i snažna simbolika ovog priključenja BRIKS-u jer je petrodolar i nastao nakon dogovora Henrija Kisindžera sa Rijadom 1974. godine o kupoprodaji nafte isključivo u američkim dolarima", ukazuje sagovornik RT Balkan.
On podseća i da su sve nove članice aktivne u procesu dedolarizacije, nisu uvodile sankcije Ruskoj Federaciji, i igraju aktivnu ulogu u okviru kineskog Pojasa i puta.
"Radi se o zemljama koje će predstavljati ključne regionalne polove u budućem svetskom poretku. Nekima će biti iznenađenje što je pozvana Etiopija. Međutim, radi se o strateški veoma važnoj zemlji na Rogu Afrike, koja će biti ključna za trgovinu ne samo u Africi nego i širem Indijskom okeanu. Ona je važan je učesnik afričke transportne infrastrukture kroz prugu Džibuti-Adib Abeba koja je izgrađena u okviru Pojasa i puta i koja daje stratešku dubinu kineskom ekonomskom prodoru u Africi", objašnjava Aleksandar Mitić.
Logika po kojoj su odabrane zemlje koje će se priključuti BRIKS-u i za Jovanovića je očigledna – sve su to države rastuće ekonomske i političke moći, značajni faktori globalne energetske bezbednosti ili pak zemlje sa velikim međunarodnim uticajem koje se bore za ravnopravnost u svetu, poput recimo Egipta i Argentine.
Ovakvim izborom novih članica obezbeđen je i ravnomerniji globalni raspored članstva – jačanjem zastupljenosti Afrike, Latinske Amerike i Azije. To su i zemlje koje uglavnom imaju tradiciju bliskih odnosa sa osnivačima BRIKS-a, a normalno je da je svaka od članica želela da bude u društvu svojih najboljih patnera.
"Za Argentinu je bio bitan odnos sa Brazilom i činjenica da je to druga najveća zemlja na svom kontinentu, dok je Egipat dobio priznanje kao najuticajnija država u arapskom svetu i most među tri kontinenta. Saudijska Arabija i Emirati afirmišu energetsku snagu organizacije, isto kao i Iran, koji uz to važi i za antiimperijalističku zemlju koja ima velike probleme sa zapadnom ekspanzionističkom strategijom", ilustruje Jovanović.
Argentinski "vruć krompir"?
Korkodelovića je iznenadila samo Argentina, koja bi, kako kaže, mogla da bude vruć krompir, budući da je očekuju predsednički izbori na kojima je zasad favorit kandidat koji je rekao da će dobro preisputati odnose sa Kinom. Boji se naš sagovornik i da bi moglo da se desi da Argentina bude primljena u BRIKS, a da zatim od tog puta odustane i novi režim povuče članstvo.
"Indonezija je bila veliki kandidat, a ona je i 2010. imala prednost nad Južnoafričkom Republikom koja je ipak izabrana zbog bolje geografske raspoređenosti članica. Sada je, međutim, Indonezija poručila da mora da to pitanje reguliše prvo unutar države. Ostale države su sve jako dobrodošle kao članice – Saudija Arabija, Iran i Emirati su veliki proizvođači energenata, Etiopija najuticajnija zemlja na istoku Afrike, dok je Egipat najmnoguljudnija i nauticajnija zemlja na severu tog kontinenta", zaključuje Korkodelović.