Rumunija i Bugarska "brišu" međusobnu granicu?

Bugarska i Rumunija bi trebalo da ukinu graničnu kontrolu ako obe zemlje do Božića ne budu primljene u šengenski prostor, rekao je bugarski poslanik Andrej Novakov, dok Austrija, koja blokira put te dve zemlje ka zoni bez granica EU, nastavlja da insistira na svom dosadašnjem stavu.

Austrija i Holandija su u decembru blokirale ulazak Bugarske u zonu slobodnog kretanja, dok se članstvu Rumunije usprotivila samo Austrija.

Ova odluka je u diplomatskim krugovima dovela do razgovora o mogućem "razdvajanju" slučajeva Rumunije i Bugarske, što Holandija podržava, prenosi "Euraktiv".

"Za svaki dan proveden na granici, vlasnici kamiona gube 200 evra. Mnogi vozači daju otkaz jer ne žele da toliko čekaju na granicama", rekao je Novakov za bugarsku "Novu TV".

"Dnevno postoje hiljade pokušaja da se (ilegalno) pređe granica. Kada su korumpirani policajci uhvaćeni, oni bi trebalo da znaju da će izgubiti penziju i sve privilegije", dodao je on.

Međutim, prema njegovim rečima, prepreke prijemu Bugarske i Rumunije u Šengen više nisu povezane sa holandskim i austrijskim vetom.

"Biće izbora i nekome su potrebne privlačne poruke poput 'zaustavićemo ih da biste mogli mirno da spavate.' Miran san u Austriji ne zavisi od toga da li smo mi u Šengenu, naprotiv", prokomentarisao je Novakov.

Premijeri Bugarske i Rumunije Nikolaj Denkov i Jon-Marsel Čolaku sastali su se u utorak u Atini da razgovaraju o zajedničkoj strategiji za prijem Bugarske i Rumunije u šengenski prostor.

Denkov je rekao da bi ukidanje graničnih kontrola između Bugarske i Grčke i između Bugarske i Rumunije oslobodilo resurse za još bolju zaštitu spoljne granice EU i Evropske unije između Bugarske i Turske.

Dvojica premijera su takođe potvrdila interesovanje za izgradnju novog mosta preko Dunava, pokretanje trajektne linije između Rusea u Bugarskoj i Đurđeva u Rumuniji i ubrzanje radova na projektu "Fast Denjub".

Kopredsedavajući Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Ilhan Kjučuk je u aprilu na konferenciji koju je organizovala "Euraktiv Bugarska" izjavio da on i njegov rumunski kolega Vlad Botoš imaju ideju da naprave veliku zajedničku kampanju podrške prijemu obeju zemalja u Šengen.

Tokom debate o Šengenu u Evropskom parlamentu prošlog meseca, on je rekao da bugarski i rumunski građani nisu manje građani EU. On je kritikovao Evropski savet što je dozvolio dvema zemljama da blokiraju pridruživanje Bugarske i Rumunije Šengenskoj grupi.

"To nije fer i niko to ne treba da podržava! Vreme je da Evropski savet pokaže političku zrelost i da dve zemlje, koje su najveća prepreka pristupanju Bugarske i Rumunije Šengenu, konačno daju zeleno svetlo", rekao je Kjučuk.

Evropski parlament je prihvatio rezoluciju, naglašavajući da su obe zemlje već ispunile neophodne uslove za prijem u Šengen – iako poslanici EP žale zbog odluke Saveta od 8. decembra 2022. kojom je odbijeno članstvo "bez predstavljanja bilo kakvog pravnog opravdanja u vezi sa kriterijumima za pristupanje".

Strana misija – sa učešćem Austrije i Holandije – koja je imala zadatak da ispita da li je Bugarska ispunila uslove za ulazak u šengensku zonu predstaviće svoje rezultate u septembru.

Beč ne menja mišljenje

Početkom meseca austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner pozvao je na nastavak veta na pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu.

Zvaničan stav Beča je da mnogi neregistrovani migranti i azilanti ulaze u Austriju preko tih zemalja. Međutim, Karner je priznao da je broj migranata koji traže azil u Austriji opao.

Austrijski ministar je ponovio nepromenjen stav svoje zemlje na sastanku u sredu sa svojim rumunskim kolegom Katalinom Predoiuom. "To je jasan signal da sistem u celini ne funkcioniše i ne mislim da proširenje nije prikladno u ovom trenutku", rekao je Karner.

"Zato nismo otvoreni za njegovo proširenje", dodao je ministar, podsećajući na granične kontrole šengenskog prostora na granicama Austrije sa Nemačkom, Mađarskom i Slovenijom.

Karner i bivši rumunski ministar unutrašnjih poslova Lucijan Bode su u aprilu u Bukureštu potpisali akcioni plan za borbu protiv neregularnih migracija, koji uključuje uspostavljanje zajedničkih mađarsko-austrijskih patrola na graničnom prelazu Nadlak 2.

Plan uključuje i konsolidovanu saradnju na kontaktnoj tački Oradea blizu mađarske granice i upravljanje iregularnim migracijama na istočno-mediteranskoj ruti.

Prema Karneru, prekogranična saradnja pokazuje "velike rezultate" u delovanju rumunskih, mađarskih i austrijskih vlasti.