Odluka Fondacije za otvoreno društvo (OSF) da okonča najveći deo svojih evropskih projekata iznenadila je mnoge, uključujući i brojne neprijatelje osnivača fonda Džordža Soroša, piše "Politiko".
OSF je ohrabrivala opoziciju iza Gvozdene zavese, uključujući i Sorošovu rodnu Mađarsku, ali danas je teško pronaći neku neprofitnu organizaciju koja deluje širom Evropske unije.
Podrška OSF-a civilnom društvu EU, u kombinaciji sa njegovim ogromnim mogućnostima za finansiranje, pokazuje da će odluka o njegovom povlačenju izazvati duboke i ozbiljne posledice.
Zbog prisustva OSF-a u civilnom društvu EU, njegovo povlačenje ugrožava opstanak brojnih neprofitnih organizacija. Najviše će ovom odlukom biti pogođeni oni koji se bave pitanjem regulacije visokih tehnologija, nadgledanjem društvenog nadzora, kao i ostalim spornim pitanjima, poput rodnih, prava manjina i migranata, ili rasnom pravdom.
Do Soroševog povlačenja nije moglo doći u gorem trenutku za evropski projekat, jer ga upravo sada osporavaju nacionalističke i populističke stranke, koje odbacuju temeljne "otvorene" vrednosti evropskog bloka.
Štaviše, prazninu koju ostavlja finansiranje OSF-a uskoro bi mogli popuniti konzervativni donatori, koji dolaze sa desnice. Takvi primeri već postoje, posebno u zemljama kao što su Poljska i Italija. Uoči narednih izbora, pristalicama otvorenog društva biće mnogo teže, zahvaljujući Soroševom povlačenju.
Usled toga, i politička klima bi se mogla promeniti već nakon juna 2024.
Gorka pilula za evropsko "otvoreno društvo"
Liberalno nastrojenom, civilnom društvu EU možda će biti potreban privatni novac da bi samo preživelo. Loša vest je, takođe, da nijedna druga filantropska organizacija nema resurse da podrži evropske nevladine organizacije u istom stepenu i na nivou čitave EU kao što je to radio OSF.
Ova kvazimonopolistička pozicija ističe jednu nezgodnu istinu: posle decenija podrške, neprofitne organizacije iz EU su dozvolile da postanu zavisne od finasiranja, što čini Sorošev odlazak još više zabrinjavajućim.
U svakom slučaju, ovo je gorka pilula koju treba da proguta evropsko civilno društvo, pogotovu zato što dolazi nakon pandemije kovida 19 i što se poklapa sa smenom generacija.
Najzad, treba se zapitati da li zaokret OSF-a ima veze sa stvarnim opasnostima sa kojom se upravo suočava liberalna demokratija u EU.
Za stotine organizacija i pojedinaca posvećenih društvenim promenama sve ovo je vrlo neprijatno. Najavljeno povlačenje OSF-a je veliki test kredibiliteta i otpornosti za evropsku filantropiju, zaključuje "Politiko", pošto EU ulazi u izbornu sezonu bez presedana, sa izborima koje su zakazani u gotovo četvrtini zemalja članica i sa predstojećim izborima za EU.