Dok se afrička javnost u velikoj meri protivi francuskom vojnom prisustvu, Emanuel Makron, zauzvrat, smatra da su francuske vojne intervencije na afričkom kontinentu bile "uspešne", da su sprečile stvaranje kalifata nekoliko hiljada kilometara od granica Francuske.
"Pariz je imao sve razloge da započne saradnju sa afričkim državama u borbi protiv terorizma. Bez operacije 'Serval', a potom i operacije 'Barkan', pokrenute 2013. i 2014. godine, verovatno ne bi bilo Malija i Burkine Faso", siguran je predsednik Francuske Emanuel Makron.
U ovom trenutku, francuske trupe moraju da napuste Mali do 31. decembra 2023. godine.
Francuske vojne snage su 2013. hitno raspoređene u Maliju na zahtev lokalnih vlasti da zaustave napredovanje naoružanih terorističkih grupa u Bamaku. Ova operacija dobila je ime "Serval".
Nakon uspešnog završetka ove intervencije, francuska vojska je nastavila da se bori protiv naoružanih džihadističkih grupa širom regiona Sahela.
Francuski ministar odbrane Žan-Iv Le Drijan je 14. jula 2014. saopštio da je ova operacija "izvedena zajedno sa pet zemalja sahelo-saharske zone" (Mauritanija, Mali, Burkina Faso, Niger i Čad), pripadnicima "Velike petorke Sahela". Zajednička vojna operacija nazvana je "Barhan".
Međutim, ni 2018. godine, odnosno posle pet godina francuskog vojnog prisustva, ništa se nije promenilo u bezbednosnom smislu.
Kako je rekao politički analitičar, specijalista za Afriku Mahamadou Sise, Francuska je pokrenula operaciju "Barkan" u nadi da će uspostaviti bazu u Sahari kako bi preuzela kontrolu nad Malijem, Nigerom, Burkinom Faso i Čadom, sve do Somalije, to je bio strateški i politički izbor da opravda svoj status svetske sile.