Američki konzervativci žale zbog hladnog prijema filma o trgovini decom pod naslovom "Zvuk slobode". Ali, da li su pomešali legitimne kritike sa još jednom teorijom zavere sa desnice, pita se Robert Bridž, američki pisac i novinar, autor knjige "Ponoć u američkoj imperiji", u tekstu koji objavljuje RT.
Film "Zvuk slobode" je bez sumnje uzburkao Ameriku. To je triler zasnovan na istinitim događajima iz života Tima Balarda, bivšeg agenta Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS), koji je pokrenuo "Operaciju Anderground reilroud" (OUR), neprofitnu organizaciju koja nastoji da spase decu iz lanca trgovine ljudima.
"Zvuk slobode" jedan je od onih revolucionarnih filmova koji gotovo ne žele da se dopadnu publici. Potresni film meksičkog reditelja Alehandra Gomeza Monteverdea osvetljava mračnu temu trgovine decom zbog seksualne eksploatacije.
Što se tiče kriminalnih aktivnosti, trgovina ljudima je trenutno u SAD po profitu na drugom mestu, odmah posle ilegalne trgovine drogom. Prema podacima koje je prikupila Međunarodna organizacija rada, tokom 2016. godine bilo je 24,9 miliona žrtava trgovine ljudima, od čega su čak 3,3 miliona deca.
Drugim rečima, sada u SAD postoji više ljudi u ropstvu, bilo zbog rada, bilo zbog seksualne ekploatacije, nego u vreme kada je ropstvo bilo legalno.
Večiti kulturni rat bogobojažljivih konzervativaca i progresivnih liberala
Uprkos ovim poražavajućim podacima, film je uspeo da privuče klevetnike. To ne bi trebalo da bude iznenađenje, s obzirom na to da je srce Amerike podeljeno u večnom kulturnom ratu na pola, sa bogobojažljivim konzervativcima na jednoj strani, i progresivnim liberalima na drugoj.
Osim toga, samo godinu dana nas deli od izbora sledećeg američkog predsednika. Drugim rečima, podmitljivi svet politike uspešno je zataškao ključnu poruku ovog filma, a to je zaštita dece, koja su, podrazumeva se, podjednako dragocena i demokratama i republikancima.
Pogledajmo, najpre, kako se korporativni mediji odnose prema ovom filmu. "Ej-Bi-Si njuz" je svoj izveštaj o "filmu zasnovanom na veri" povezao sa Donaldom Trampom i njegovim pravnim nevoljama: "Bivši predsednik Donald Tramp je u sredu bio pravi domaćin projekcije filma 'Zvuk slobode', u svom golfu klub u Nju Džersiju, dan posle otkrića da je postao meta federalne istrage zbog pokušaja da poništi izbore 2020."
Toliko o nepristrasnoj recenziji filma. Odavde je sve krenulo nizbrdo. Članak je nastavio da dovodi u pitanje filmsku zvezdu Džejmsa Kejvizela, koji je u prošlosti, navodno, podržavao tvrdnje teoretičara zavere prema kojima pripadnici "elite" otimaju decu, i to" ne samo zato da bi koristili njihovu krv".
Nažalost, "Ej-Bi-Si" se odlučio na jeftino sakupljanje klikova, umesto da se fokusira na sam film.
U pedofilskim krugovima
"Si-En-En" je delovao odlučan u pokušaju da zataška nepobitnu činjenicu da je industrija trgovine decom ozbiljan problem. U tom cilju, ovaj kanal je pozvao Majka Rotšilda, autora knjige o "najgorim teorijama zavere na svetu", da podrži ovo gledište.
"Ovakvi filmovi se stvaraju iz moralne panike, iz lažne statistike, iz straha", rekao je Rotšild. "Film 'Zvuk slobode' se posebno fokusira na teoretičare zavere kojima upravlja elita na visokom nivou. Dakle, ovde postoji veoma zanimljiv element. Vi nećete da samo pogledate film. Vi pomažete da se sruše pedofilski krugovi i spasavate decu. To nije istina, ali to je veoma utešan osećaj."
Od svih kritika upućenih filmu, ta je verovatno najmanje održiva. Na kraju krajeva, svest o problemu je prvi korak ka njegovom rešavanju. Monteverdeov film je upravo ono što se reditelj nadao da će biti: javni poziv na akciju, koji ima potencijal da pokrene politički pokret koji će zaustaviti trgovinu decom. Ali, izgleda da levica ne može da prihvati tragičnu stvarnost ove filmske poruke.
Balard, bivši istražitelj DHS, koji je rizikovao mnogo da bi spasavao decu, izjavio je za "Foks njuz" da su svaka žrtva i predator, koji su predstavljeni u filmu, zasnovani na istinitim događajima, nazivajući "bolesnom" ideju da kritičari film dovode u vezu sa teorijama zavere.
Ovo nas dovodi do sledećeg pitanja: zašto su glavne striming kompanije, kao što su "Netfliks" ili "Amazon", odbile da prikazuju ovaj film, koji promoviše veoma važnu stvar? Konačno, ove kompanije nisu gubile vreme, prihvatajući da prikazuju kontroverzni francuski film iz 2020. u kome se pojavljuju provokativno obučene 11-godišnje devojčice.
U međuvremenu, mnogi američki konzervativci tvrde da nikada neće dobiti uravnoteženu recenziju od Holivuda i medija glavnog toka zbog njegovih "antihrišćanskih stavova", verujući da i jedni i drugi rade protiv hrišćana.
Filmovi koji mogu da promene svet na bolje
Iako je takva osećanja teško dokazati, potrebno je razmisliti zašto se u Holivudu ne snimaju filmovi koji se baziraju na hrišćanskoj veri, u državi koja ima 210 miliona hrišćana, odnosno 63 odsto ukupne populacije.
Pošto je film "Stradanje Hristovo" Mela Gibsona film sa najvećom zaradom svih vremena, besmisleno je tvrditi da u SAD ne postoji tržište za filmove o temama koje se tiču vere.
Konačno, neki kritičari tvrde da ovaj triler daje netačnu sliku o problemu trgovine decom, odnosno o tome kako deca postaju žrtve seksualnih predatora. Film "Zvuk slobode" uglavnom prikazuje potpune strance koji kidnapuju decu sa ulice, ali realnost je da većinu dece odvode oni koji ih poznaju.
Uzimajući sve u obzir, od vitalnog je značaja da znamo kako većina dece postaje žrtva lovaca na decu. U isto vreme, iznošenje kritika na račun filma zbog preteranog korišćenja "kreativnih sloboda", pogotovu ako imamo u vidu činjenicu da ovaj film otvara temu koju je industrija zabave do sada tretirala kao tabu, izgleda kao vrhunac cinizma.
Stvaraoci ovog filma, koji su preuzeli ogroman rizik u razotkrivanju trgovine decom, zaslužuju sve holivudske nagrade i trofeje. Na kraju krajeva, ovakvi filmovi zaista imaju potencijal da promene svet u bolje mesto, pre svega za one najugroženije.
To je nešto oko čega se i konzervativci i liberali verovatno mogu složiti, zaključuje Bridž. Žalosno je što je politika učinila sve da odbaci vitalnu poruku ovog filma, koja je važna za sve Amerikance.