SAD i njihovi evropski saveznici pokušavaju svetu da dokažu da mogu bez ruske nafte, prirodnog gasa i uglja, ali su svi oni dobro svesni da je iluzija čak i pomisao da se oslobode zavisnosti od ruske atomske energije.
Ruski "Rosatom", prema pisanju "Blumberga", uprkos svim antiruskim sankcijama ostaje dominantan izvor goriva za nuklearne elektrane u svetu, pokrivajući oko polovinu globalne potražnje za obogaćenim uranijumom.
Zapadne zemlje se utrkuju da rekonstruišu sopstvene kapacitete za preradu, od kojih je veliki deo ugašen nakon katastrofe u Japanu. Ali im to jako sporo ide.
Jer, nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, međunarodni investitori počeli su da oklevaju da ulažu u nuklearnu energiju, pa su neke zapadne kompanije bankrotirale.
Tu je uskočila Rusija povećavajući tržišni udeo ne samo među postojećom svetskom "flotom" nuklearnih reaktora, već i nudeći izdašno finansiranje novih stranih projekata. Danas, 330.000 radnika "Rosatoma" obezbeđuju gorivo za mnoštvo starih reaktora u istočnoj Evropi i Rusiji, a kompanija gradi 33 nove elektrane u 10 zemalja, uključujući Kinu i Indiju.
"Za razliku od zapadnih kompanija u nuklearnom biznisu, 'Rosatom' je uključen u svaki deo lanca snabdevanja, od vađenja rude do obogaćivanja i isporuke goriva. Kompanija je isto toliko izraz geopolitičke moći Kremlja koliko i vrlo profitabilan biznis", piše "Blumberg".
Bivše sovjetske države uglavnom koriste gorivo "Rosatoma", iako postoje neki izuzeci, poput "Vestinghausa" koji je potpisao ugovore za snabdevanje nekih ukrajinskih reaktora.
"Ali čak i tamo, Ukrajina nastavlja da se oslanja na 'Rosatom' i neće moći da se u potpunosti oslobodi zavisnosti Rusije sve do kraja ove decenije. Slične izazove imaju države od Bugarske do Češke i Finske, gde se očekuje da će potraga za alternativnim dobavljačima trajati godinama. Sve u svemu, Rusija pokriva oko 30 odsto potražnje Evropske unije za obogaćenim uranijumom", zaključuje "Blumberg".
Rusija je i dalje glavni dobavljač usluga iskopavanja, mlevenja, konverzije i obogaćivanja uranijuma za američke kompanije, a prošle godine upravo "Rosatom" je isporučio oko četvrtine obogaćenog uranijuma kupljenog za američke nuklearne reaktore.
"Rosatom" trenutno isporučuje i sav takozvani HALEU, ili visoko obogaćeni uranijum, u SAD.
Uočena ekonomska ranjivost sa obe strane Atlantika podstiče, kako „"Blumberg" navodi, saradnju bez presedana u ponovnom pokretanju ciklusa proizvodnje nuklearnog goriva.
SAD i Kanada su se u martu obavezale da će zajednički obnoviti kapacitete Severne Amerike, a SAD, Velika Britanija, Kanada, Japan i Francuska slede poseban sporazum o razvoju "zajedničkih lanaca snabdevanja koji izoluju Rusiju", dok Kongres SAD razmatra domaća ograničenja na uvoz ruskog uranijuma i podsticaje za ulaganja kako bi privukao nove dobavljače.
I Bajdenov Zakon o klimi i čistoj energiji usvojen prošle godine, uključuje 700 miliona dolara za razvoj domaćih zaliha goriva za napredne reaktore, a ministarstvo energetike i "Centrus enerdži" rade na demonstracionom projektu za HALEU.
Evropski proizvođači goriva takođe ulažu u nove kapacitete, kako bi odvikli kupce od ruskih dobavljača i nadaju se da im je potrebno oko pet godina da se po ovom pitanju udalje od Moskve.
"Rosatom" je, međutim, za godinu dana nakon specijalne vojne operacije povećao izvoz za više od petine sklapajući nove poslove na tržištima u razvoju.
"Napori za diverzifikaciju od ruskih zaliha izgledaju kao Frankenštajnovo čudovište", poručila je letos ova kompanija, tvrdeći da, iako zapadne zemlje imaju pojedinačne delove lanca snabdevanja nuklearnim gorivom, nijedna nacija ne može da se takmiči sa brendom vertikalne integracije – onim koji radi ceo posao na putu dobijanja ovog goriva.