Svet
"Velt": Od antiruskih sankcija profitirali samo oni koji ih zaobilaze
Podaci o izvozu svedoče koliko je Zapad omanuo sankcionišući Ruse
Koliko god Zapad stalno pooštravao i širio režim antiruskih sankcija, željeni rezultat nije postigao, zaključuje nemački "Velt", koji dodaje da su podaci o izvozu, koji se negde udvostručio, pa i utrostručio, najjasniji signal koliko je Zapad u ovom slučaju omanuo.
Brisel je, recimo, zabranio da se u Rusiju izvoze proizvodi koji mogu imati vojnu namenu – posebno dronovi, skupe mašine za pranje veša – kao i komponente za industriju nafte i gasa. Ipak, jedino do čega je takva kaznena politika dosad dovela, prema oceni Velsa, jeste da u Turskoj i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza procveta biznis vezan za zaobilaženje blokada.
Najupečatljiviji dokaz o tome jesu podaci o trgovini, koji na primer pokazuju da je, od januara do aprila 2023. nemački izvoz u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza udvostručen u odnosu na isti period 2021. godine. Izvoz robe u Kazahstan se čak utrostručio. Slična je situacija i u Jermeniji, Gruziji, Uzbekistanu, a zapravo se najveći rast izvoza odnosi upravo na sankcionisane proizvode.
To se, kako pojašnjava "Velt", nikako ne može objasniti samo povećanjem potražnje na tim tržištima, već stručnjaci sugerišu da se većina robe koja tamo stigne - potom preprodaje u Rusiju.
Tako Jermenija od početka ukrajinskog sukoba svog velikog suseda snabdeva sa mnogo više automobila i tehnologije. Turska je, tvrdi "Velt", takođe postala tranzitna tačka za zabranjene proizvode, a na listi onih koji pomažu Moskvi je i Gruzija, i za nju je ovo veoma "delikatan raskol", jer zvanično teži ka EU, iako još nije ni stekla status kandidata.
Tbilisi, ipak, i uprkos nekadašnjem sukobu sa Rusima, ostaje i dalje važan ekonomski partner Moskve.
Gruzijci se nisu ni pridružili zapadnim sankcijama, iako su obećali Briselu da će kontrolisati tranzitni saobraćaj, a zabranili su i izvoz određene robe u Rusiju, poput – upravo automobila.
Lokalni opozicioni političari ipak tvrde da u senci planine Kazbek, visoke 5.000 metara, duž evropske rute E117, zapadni proizvodi i novac neometano nastavljaju da putuju ka Rusiji.
Evropska banka za obnovu i razvoj takođe beleži porast gruzijskog reeksporta. Istovremeno, stručnjaci naglašavaju da postoje zemlje u Zajednici nezavisnih država koje ne samo da dozvoljavaju paralelni uvoz, već ga čak i aktivno promovišu, pozivajući svoja preduzeća da zaobiđu sankcije.
