Kolektivni Zapad u kolektivnoj panici: Šta ako se Tramp vrati na čelo SAD

Do predsedničkih izbora u SAD ima više od godinu dana, ali saveznici i protivnici širom sveta već su počeli da razmišljaju, pa čak i da planiraju, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, piše "Volstrit džornal".

Za mnoge prestonice, mogućnost druge Trampove administracije je izvor zabrinutosti. Saveznici od Pariza do Tokija smatraju Trampa nestalnim liderom koji nije zainteresovan za negovanje dugoročnih veza kako bi se suprotstavio ruskom i kineskom ekspanzionizmu, piše list.

Drugi, uključujući Peking i Moskvu, vide potencijalnu korist od Trampa, koga vide kao lidera koji bi mogao da bude spreman da sklopi sporazume i tako ublaži tenzije u takozvanim "vrućim tačkama" kao što su Ukrajina i Tajvan, kažu analitičari. Nacionalistički i populistički političari takođe podržavaju Trampa, dodaje list.

Među najrasprostranjenijim strahovima je da će Tramp izazvati globalni trgovinski rat. Bivši predsednik je zapretio da će uvesti nove carine na svu robu uvezenu u SAD – što će podjednako pogoditi i prijatelje i neprijatelje, a taj potez bi u vreme sukoba, mogao bi da unese podele u transatlantskim odnosima.

Tramp je takođe zapretio da će povući SAD iz Severnoatlantskog saveza, što je njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton nazvao izvesnim ako bude ponovo izabran.

Neke vlade pokušavaju da obezbede vojnu pomoć Ukrajini kako bi tamo ojačale bezbednost u slučaju da novoizabrani Tramp smanji podršku SAD. Članice Grupe sedam bogatih zemalja pokušavaju da postignu bilateralne sporazume sa Kijevom kako bi obezbedili oružje koje ispunjava standarde NATO-a.

"Postoji velika mogućnost da Tramp bude ponovo izabran", rekao je Benjamin Hadad, francuski poslanik iz stranke predsednika Emanuela Makrona. "To nas Evropljane tera da čitamo znake i preuzmemo veću odgovornost". Drugim rečima, Evropa će morati značajno da proširi proizvodnju oružja kako bi mogla sama da snabdeva Ukrajinu, ako se Vašington povuče.

Sa Trampom na čelu SAD, američka podrška Ukrajini mogla bi da oslabi ili potpuno nestane. Podrška SAD Tajvanu takođe bi mogla da oslabi za vreme Trampa, ako Peking pristane na ustupke u trgovini, kažu analitičari.

"Tramp manje ceni saveznike SAD i Peking stoga očekuje da će savezi i koalicije SAD pokvariti i ublažiti pritisak na Kinu", rekla je Boni Glejzer, izvršni direktor Indo-pacifičkog programa u nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država.

Ti scenariji izazivaju jezu među saveznicima u Evropi i na Pacifiku. Bajdenova administracija je radila na produbljivanju vojne saradnje u Aziji i poboljšanju odnosa Japana i Južne Koreje. A Vašington je poslao milijarde dolara u oružju i humanitarnu pomoć Ukrajini, omogućavajući Kijevu da se održi na bojnom polju protiv Rusije.

Neke vlade, međutim, pozdravljaju mogućnost Trampovog povratka. Mađarski premijer Viktor Orban, koji održava prijateljske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i protivi se isporuci oružja sa Zapada Ukrajini, u brojnim je prilikama rekao da se nada da će Tramp pobediti na sledećim izborima, čak i kada su Trampovi pravni problemi rasli.

"Nastavite da se borite, gospodine predsedniče! Mi smo uz vas", napisao je Orban u nedavnoj objavi na društvenim mrežama.

Za Kinu, Tramp je bio lider koji je podstakao trgovinske tenzije sa SAD, što je politika koju je nastavio i njegov naslednik Džozef Bajden. Tarife su ostale na snazi. Proširila su se ograničenja za kineske tehnološke kompanije, uključujući američku zabranu prodaje naprednih poluprovodnika i opreme za proizvodnju čipova Kini prošle godine.

"Što se tiče sadržaja politike, iako je Tramp započeo trgovinski rat, Bajden je bio taj koji efikasnije sprovodi politiku" sankcija, kaže Meri Galager, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Mičigenu.

Južna Koreja i Japan su ove godine okrenuli leđa godinama istorijskih svađa, omogućavajući dublju vojnu koordinaciju sa Vašingtonom.

Južnokorejski predsednik Jun Suk Jol uspostavio je ličnu vezu sa Bajdenom tokom zvanične državne posete Beloj kući u aprilu i tokom nedavnog samita u Kemp Dejvidu. Za razliku od Bajdena, Tramp je kritikovao Seul jer ne plaća dovoljno za otprilike 28.500 američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji. Tramp je čak predložio povlačenje trupa.

Jorizumi Vatanabe, bivši japanski diplomata, rekao je da očekuje da će podrška Trampu porasti u Japanu ako odlučno krene da smiri tenzije sa Kinom. "Kada se sve kaže i uradi, potreban nam je snažan američki predsednik", objasnio je on.

Na Bliskom istoku, lideri Izraela i Saudijske Arabije vagaju da li njihovo nastojanje da uspostave diplomatske veze ima bolje šanse sa Bajdenom na vlasti ili sa Trampom. Iako su lideri u obe zemlje imali hladne odnose sa Bajdenom, navodno smatraju da bu demokratski predsednik mogao biti bolje pozicioniran od Trampa da posreduje u paktu.

Tramp je i dalje široko popularan u izraelskoj javnosti i povezan je sa vladom premijera Benjamina Netanijahua, najdesničarskijom i najreligioznijom vladom u istoriji zemlje. Ali Tramp je bio kritičan prema Netanijahuu nakon što je premijer čestitao Bajdenu pobedu 2020.

U intervjuu ovog leta, Netanijahu je pohvalio Trampa, ali je odbio da kaže da li je bio u bliskom kontaktu sa njim. "Mislim da je uradio stvari koje su bile odlične za bezbednost Izraela", rekao je Netanjahu. "Dakle, cenim to."

Iran razmatra oslobađanje američkih zatočenika u pokušaju da dobije pristup prihodima od nafte od oko 6 milijardi dolara. Novac, koji je praktično zamrznut u Južnoj Koreji pod američkim sankcijama, prenosi se preko Švajcarske u Katar radi mogućeg puštanja u Iran.

Iran je ovog meseca premestio četiri državljana SAD iz zatvora u kućni pritvor, što je prvi korak u sporazumu o oslobađanju zatvorenika između Teherana i Bajdenove administracije. Tramp se kao predsednik povukao iz sporazuma iz 2015. koji je postavio ograničenja na iranski nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija. On je pojačao sankcije Iranu i kritikovao oslobađanje zamrznutih iranskih sredstava od strane Obamine administracije.

Obezbeđivanje sredstava je sada ključni cilj za Teheran, što je vidljiv signal običnim Irancima da režim nastoji da unapredi problematičnu ekonomiju zemlje, rekao je Aleks Vatanka, direktor iranskog programa na Bliskoistočnom institutu, nestranačkom istraživačkom centru. "Pokušavaju da izvuku što više ustupaka od Bajdenovog tima", rekao je on.