Svet
Putina nisu brinule sankcije: Objavljeni detalji razgovora ruskog predsednika i Olafa Šolca
Kako piše "Bild", ruski predsednik je nemačkom kancelaru u razgovoru odmah na početku Specijalne vojne operacije predložio način za postizanje kompromisa po pitanju Ukrajine i bio je otvoren za pregovore
Predsednik Vladimir Putin nije bio zabrinut zbog zapadnih sankcija Rusiji, navodi se u detaljima dosad neobjavljenog razgovora između ruskog predsednika i nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji se odvio ubrzo nakon početka Specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini.
Detalje o razgovoru objavio je novinar Stefan Lambi u svojoj knjizi "Hitni slučajevi — vladavina u vreme rata", koje je otkrio nakon uvida u transkript telefonskog razgovora nemačkog kancelara sa Emanuelom Makronom, tokom kojeg je nemački kancelar izvestio francuskog predsednika o svom prethodnom razgovoru sa ruskim predsednikom. Lambijeva saznanja preneo je nemački "Bild".
"Preneo mi je svoje ideje o tome kako pronaći kompromis. Govorio je o demilitarizaciji, denacifikaciji Ukrajine", rekao je Šolc Makronu o svom razgovoru sa Putinom.
Navodi se i da je ruski predsednik tražio od Šolca da Zapad prizna Krim kao deo Rusije, ali i nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Podsetimo, stanovnici Krima su se na referendumu održanom 2014. godine, nakon državnog udara u Kijevu, velikom većinom odlučili za sjedinjenje sa Rusikom Federacijom, a stanovnici Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja učinili su isto u decembru 2022. godine. Zapad ne priznaje rezultate ovih referenduma.
Šolc je Makronu takođe navodno rekao da je ruski predsednik bio otvoren za pregovore sa njima dvojicom i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, ali da je nagovestio kako Kijev dobija naloge iz Vašingtona.
"Bild" piše da je Vladimir Putin u svom razgovoru sa Emanuelom Makronom iz juna 2022. bio otvoren za Makronov predlog o pregovorima sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, napomenuvši da do tih pregovora ipak do sad nije došlo.
Da sankcije koje je Zapad, nakon početka SVO, nametnuo Rusiji nisu imale željeni učinak ukazao je i skorašnji izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda, u kome se navodi da ruska privreda ne da nije na kolenima, već će ove godine porasti 1,5 odsto.
Podaci Svetske banke su početkom meseca pokazali da je ruska ekonomija pretekla Nemačku i da se sada nalazi na prvom mestu u Evropi kada je reč o bruto društvenom proizvodu (BDP) usklađenim sa paritetom kupovne moći.
