Ovog ponedeljka obeležava se šezdeseta godišnjica masovnog marša na Vašington predvođenog Martinom Luterom Kingom, kada je ovaj čuveni aktivista za ljudska prava održao govor zapamćen po istorijskoj paroli "Imam san" u kojem iznosi viziju Amerike kao ravnopravnog društva za pripadnike svih rasa i društvenih pozadina.
Iako u manjem broju nego 250.000 ljudi koji su marširali 1963. godine, ovog vikenda održan je još jedan marš, sa porukom da on ne predstavlja komemoraciju, već nastavak Kingove borbe i vizije. Kako prenose mediji, neke od glavnih tema bili su sistemski rasizam, govor i zločini mržnje i policijska brutalnost, a zaključak koji se mogao izvući jeste da su današnje Sjedinjene Države daleko od onih iz Kingovog sna.
Ovakvo mišljenje deli i veliki broj Amerikanaca, prema najnovijim istraživanjima. U anketi koju je sproveo istraživački centar Pju se navodi da svega 52 odsto državljana SAD smatra da je njihova zemlja učinila značajan napredak po pitanju društvene jednakosti u proteklih 60 godina, dok ovaj broj pada na 30 odsto ako ako se gledaju odgovori isključivo Afro-Amerikanaca.
Anketa "En-Bi-Si Njuza" pokazala je da se većina Amerikanaca ne slaže sa izjavom da se u SAD ljudi ocenjuju prema karakteru a ne prema boji kože (52 odsto), ali i da je broj onih koji misle da rasa ne utiče na životno iskustvo u opadanju preko deset godina.
Ankete iz 2009. i 2010. godine otkrile su da je tada 60 odsto ispitanika smatralo da živi u društvu kakvo je Martin Luter King snevao, dok je 2015. godine, kada je "En-Bi-Si Njuz" poslednji put postavio ovo pitanje to mislilo 54 odsto ispitanika. Trenutno, broj ljudi koji to misli iznosi 47 odsto, navodi ovaj medij.
Povrh toga, FBI je u martu ove godine objavio da je broj zločina mržnje u 2021. godini, poslednjoj za koju je ova statistika objavljena, porastao na 9.065 u odnosu na 8.120 iz 2020. godine, što čini porast od 11,6 odsto.
Sa druge strane, Institut za političke studije sa sedištem u Vašingtonu je u svom izveštaju o društvenoj nejednakosti, objavljenom u svetlu 60. godišnjice Luterovog govora, ukazuje da je ekonomski jaz između crnih i belih Amerikanaca i dalje velik, uprkos učinjenom napretku.
U tom izveštaju se navodi da su afroamerička domaćinstva u 1967. godini zarađivala 58 centi za svaki dolar dohotka belih domaćinstava. U 2021. godini, ovaj odnos je podrazumevao da afroameričko domaćinstvo u proseku zarađuje 62 centa za svaki dolar koje zaradi belo domaćinstvo. Konstatuje se da bi bilo potrebno 513 godina za postizanje jednakosti ako se aktuelni trendovi nastave.
Raspodela bogatstva u zemlji takođe se zanemarljivo izmenila, pošto su 2019. godine Afroamerikanci posedovali 18 centi za svaki "beli" dolar, u odnosu na svoje pretke koji su 1962. godine posedovali 12 centi po dolaru u vlasništvu belaca.
Broj Afroamerikanaca koji poseduju svoj dom porastao je sa 38 odsto 1960. godine na 44 odsto 2021, dok je u slučaju belaca zabeležen skok sa 64 odsto na 74 odsto populacije. Jaz između crnih i belih vlasnika nekretnine ne samo da se nije smanjio, već je i porastao.