Nedavno završeni samit BRIKS-a u Južnoj Africi, postavio je pitanje: šta Zapad ima da ponudi novom, multipolarnom svetu? A nigde to pitanje nije hitnije nego u Africi, piše "Fajnenšel tajms".
Puč u Nigeru pokazuje sveobuhvatan poraz zapadne strategije širom Sahela. Debakl zapadne vojne intervencije, posebno francuske, je sramotan. Ali talas državnih udara takođe predstavlja neuspeh napora Evrope da poveže ekonomski razvoj i bezbednost u programu poznatom kao Sahelska alijansa.
Ova multinacionalna grupa koju su zajednički promovisale Francuska i Nemačka koordinisala je projekte pomoći i razvoja širom regiona. Pokrenuta u julu 2017. godine, od 2023. ima više od 1.100 projekata sa kumulativnim finansiranjem od 22,97 milijardi evra. Za Niger, obaveze prema projektu u okviru Sahelske alijanse iznose preko 5,8 milijardi evra.
A ovo je samo deo finansijske pomoći koju je Niger dobijao u godinama pre puča. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ukupna zvanična razvojna pomoć Nigeru u 2021. iznosila je 1,78 milijardi dolara.
Ovi brojevi zvuče impresivno dok se ne razmotre u odnosu na obim razvojnih potreba Sahela. Zapadni Sahel je dom za 100 miliona nekih od najsiromašnijih ljudi na planeti. Stanovništvo Nigera od 25 miliona ima treći najniži indeks ljudskog razvoja na svetu i najveću stopu nataliteta. U ovoj zemlji, koja je dugo slavljena kao zapadni bastion u regionu, skoro dve trećine stanovništva ne zna da čita.
Nigeru su očajnički potrebna ulaganja u obrazovanje, navodnjavanje i osnovne zdravstvene usluge. Da bi se ispunili ovi prioriteti, strana pomoć po glavi stanovnika u 2021. iznosila je samo 71 dolar po svakom stanovniku Nigera, ili 1,37 dolara nedeljno. Od ovog mizernog ukupnog iznosa, otprilike sedam centi potrošeno je na obrazovanje, 15 centi na zdravstvo i 30 centi na proizvodnju i infrastrukturu. Dvadeset šest centi je bilo posvećeno osnovama održavanja života, piše "Fajnenšel tajms".
Naravno, novac nije sve. Razvoj zahteva izvodljiva inženjerska rešenja i institucije. Bez sigurnosti nema napretka. U Sahelu je sve ovo teško. Ali nijedan od tih napora ne može uspeti bez finansiranja. A, u odnosu na potrebe Nigera i njegovih suseda, zapadna pomoć je toliko manja da se postavlja pitanje da li je napor da se kombinuje razvoj i bezbednost ikada bio ozbiljan.
Prema najnovijoj proceni OECD-a, jaz između potrošnje neophodne za postizanje ciljeva održivog razvoja UN do 2030. i dostupnih finansijskih sredstava iznosio je 272 milijarde dolara godišnje za Afriku u celini.
Nedavna procena potrošnje koja je potrebna da bi se ispunili ciljevi održivog razvoja za sve ekonomije sa niskim prihodima i tržišne ekonomije u nastajanju, iznosi 1,3 biliona dolara godišnje do 2025. godine. To su veliki brojevi. Ali u odnosu na globalni BDP od oko 100 biliona dolara, oni su ostvarivi. Pitanje je kako mobilisati sredstva.
Kina je tokom više od jedne decenije dala dva biliona dolara bankarskih zajmova, trgovinskih kredita grupi zemalja u razvoju. Kineski investitori imaju više od pet milijardi dolara u Nigeru u projektima vađenja nafte i uranijuma. Ali neto odliv iz Pekinga je sada u velikoj meri okončan. Program EU "Gejtvej" (Prolaz), zamišljen kao odgovor na kinesku inicijativu "Pojas i put", inovacija je za Brisel. Cilj mu je da prikupi 150 milijardi evra. Ovo je daleko više nego što je EU činila ranije i, ako bi se tamo koncentrisala, dosta bi zadovoljila potrebe regiona Sahela. Ali, u ovom trenutku, premalo je i prekasno, navodi urednik "Fajnenšel tajms".
Prošlonedeljne vesti iz Vašingtona su da će Bajdenova administracija stati iza reforme Svetske banke i MMF-a na sastanku G20 čiji je domaćin Indija u septembru predstavljene su kao alternativa Inicijativi "Pojas i put".
Ali veličina je bitna i najviše što Vašington može da ponudi za kreditiranje zemalja u razvoju je 50 milijardi dolara. Čak i pod pretpostavkom da američki "saveznici i partneri" slede njihov primer, SAD ne bi mogle da obećaju više od 200 milijardi dolara – samo delić onoga što je potrebno.
Svetska banka je 2015. skovala slogan "Milijarde do biliona" kao "skraćenicu" za "razumevanje" da bi postizanje ambicioznih Ciljeva održivog razvoja UN zahtevalo "globalnu promenu načina razmišljanja, pristupa i odgovornosti".
Osam godina kasnije, EU i SAD nisu ni blizu ispunjenja te ambicije. Nije ni čudo što je u mnogim najsiromašnijim delovima sveta njihov kredibilitet na niskim granama, zaključuje "Fajnenšel tajms".