Iako je bivši američki predsednik Tramp preskočio prošlonedeljnu prvu debatu u Milvokiju, nagoveštavajući da ih možda uopšte neće održavati tokom predizbora, on smatra da su debate sa predsednikom Bajdenom ključ za pobedu, piše strateg Demokratske stranke Dag Gordon, koji je učestvovao u mnogim izbornim kampanjama.
Sadašnji predsednik SAD Džozef Bajden, prema mišljenju Gordona, trebalo bi da Trampu uskrati ovo zadovoljstvo.
Trampova odluka da preskoči prošlonedeljnu debatu imala je smisla. Zašto davati priliku kandidatima od kojih većina nema nikakve šanse da pobedi? Ova logika je razlog zašto predsednici već decenijama ne učestvuju u predizbornim debatama.
Tramp ima ležeran odnos prema istini
Pravi razlog zašto Bajden treba da zaobiše debatu sa Trampom je drugačiji. Radi se o tome da Tramp nema nameru da na debati razgovara o budućnosti socijalnog osiguranja ili zdravstvene zaštite, o ekonomiji ili nekim detaljima spoljne politike, pa čak ni o ulozi koju Amerika treba da ima u svetu. Tramp želi da iskoristi debate da odvrati pažnju od svojih pravnih problema i da izaziva haos.
Reći da Tramp ima ležeran odnos prema istinom je veliko potcenjivanje. Dok je bio na vlasti, kako tvrdi "Vašington post", Tramp je izrekao više od 30.000 laži. Prema tvrdnjama VP, Tramp je tokom svoje poslednje godine mandata dnevno izgovarao gotovo 40 laži.
Dajte Trampu mikrofon, binu i publiku, i on će to iskoristiti da širi laži, tvrdi Gordon.
Verovatno će se politički analitičari i mediji podsmevati ideji da Bajden izbegne debate sa Trampom. Ipak, malo je dokaza da će mu to naredne godine naneti značajniju štetu.
Istina je da će o izborima odlučivati mali deo populacije, koji živi u svega pet država: Pensilvaniji, Džordžiji, Viskonsinu, Arizoni i Nevadi. A ovaj mali deo stanovništva su oni koje će najmanje zanimati predsednička debata.
Politički analitičari će zbog toga biti nezadovoljni, ali birači koji će odlučivati na izborima verovatno neće ništa primetiti, niti će za to biti briga.
Gubitnička strategija za Bajdena
Predsedničke debate su nešto poput političkog folklora. Za političke zavisnike, oni su velika i besplatna zabava.
Istoričari vole da govore o važnosti prve televizijske debate iz 1960. godine, kada je mladi i poletni senator Džon Kenedi bio suočen sa starijim i oznojenim potpredsednikom Ričardom Niksonom, ili onoj iz 1976, kada je aktuelni predsednik Džerald Ford rekao da nema sovjetske dominacije nad Istočnom Evropom, što je stvorilo priliku Džimiju Karteru da sebi napravi ime.
Ali ovo nije 1960, ni 1976 godina, već repriza filma koji smo već ranije gledali - repriza izbora iz 2020. godine.
Po prvi put u istoriji, imamo sadašnjeg predsednika koji se suočava sa svojim prethodnikom. Biračima tu ništa nije nepoznato. Debata neće otkriti ništa novo kod ove dvojice.
Tramp je tokom poslednjih osam godina prekršio svako takozvano političko pravilo i normu. Bivši predsednik koji se kandiduje da vodi upravo onu vladu koju je pokušao da silom sruši jeste apsurdna i, što je još važnije, to je gubitnička strategija.
Da li bi javnost imala koristi od suštinske debata o raznim pitanjima? To nije moguće dobiti od Trampa, sa kojim se svaka debata momentalno pretvara u pozorište apsurda, u kojem gube svi, izuzev njega samog.
Kao što kaže stara izreka: Nikada se ne bori sa svinjama u blatu – oboje se isprljate, a svinja to voli. Savremena verzija ove izreke je: "Nikada ne dajte mikrofon patološkom lažovu." Sve što možete da dobijete je gomila laži, zaključuje Gordon, ali lažovu se to sviđa.
Tramp možda prepoznaje u debati sa Bajdenom ključ za sopstvenu pobedu, ali ključ za Bajdenovu pobedu je uskraćivanje te mogućnosti Trampu.