Podrška Moldaviji i Ukrajini dodata je na listu spoljnopolitičkih prioriteta Rumunije, izjavio je predsednik ove države Klaus Johanis.
U martu prošle godine, moldavska predsednica Maja Sandu potpisala je prijavu za prijem u Evropsku uniju, uz napomenu da se proces evropskih integracija mora ubrzati. Šefovi država i vlada Evropske unije na samitu u Briselu 23. juna prošle godine odobrili su Ukrajini i Moldaviji davanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Evropska komisija je tada postavila devet uslova koje Moldavija treba da ispuni da bi se pridružila Uniji.
"Jedan od prioriteta spoljne politike Bukurešta biće podrška Ukrajini i Moldaviji, koje su izabrale evropski put. Prioritet za obe zemlje u ovom trenutku je dobijanje političke odluke za početak pregovora za pristupanje Evropskoj uniji. Istovremeno, dužnost Rumunije je da nastavi da bude istinski garant bezbednosti i prosperiteta u regionu, tako da Crno more postane region gde mir i prosperitet više ne mogu biti izloženi bilo kakvim pretnjama", rekao je Johanis na godišnjem sastanak sa rumunskim ambasadorima, prenose "RIA Novosti".
Rumunski lider napominje da je Bukurešt spreman da Moldaviji i Ukrajini dodeli status pridružene države u Inicijativi Tri mora.
"Planirano je proširenje inicijative. Grčka je pozvana da postane novi učesnik, a Moldavija i Ukrajina dobiće status pridruženih država koje učestvuju u inicijativi", objašnjava Johanis.
On ističe da će se na predstojećem samitu inicijative, koji će biti održan 6. septembra, razgovarati o pitanjima regionalne bezbednosti i jačanja veza između EU i Ukrajine.
"U geopolitičkom kontekstu, vojne situacije u Ukrajini, inicijativa je postala aktuelna i verujem da bi trebalo da postane još važnija platforma za jačanje regionalne i evropske održivostI", dodaje rumunski predsednik.
Inicijativa Tri mora je međunarodna ekonomska i politička inicijativa koja okuplja 12 zemalja Evropske Unije koje se nalaze u blizini Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora. Ovu grupu čine: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Litvanija, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Mađarska.
Njen cilj je jačanje saradnje, pre svega za razvoj infrastruktura u energetskom, transportnom i digitalnom sektoru, što će, kažu, pozitivno uticati na rast ekonomije, kohezije i bezbednosti EU.