Svet
Kako je propala kampanja SAD "sakaćenja" Rusije preko Ukrajine
Moskva je prevazišla ekonomske sankcije Zapada i izgradila veću i efikasniju vojsku
Namera SAD da izoluju Rusiju i pokušaj da se oslabi njena ekonomija i vojska korišćenjem Ukrajine - koji čak i neki zapadni lideri priznaju kao "proksi rat" – postigla je suprotan efekat, piše za "RT internešenel" američki novinar Toni Koks koji je radio za "Blumberg" i više vodećih dnevnih listova.
Vašington i druge članice NATO-a su više puta proglašavale da je ruski predsednik Vladimir Putin već pretrpeo strateški poraz u Ukrajini i da "nema mogućnosti" da pobedi u sukobu. "Putin je već izgubio rat", izjavio je prošlog meseca američki predsednik Džozef Bajden nakon što je prisustvovao samitu NATO-a u Litvaniji.
Zvaničnici Pentagona, koji su otvoreno priznali da je njihov cilj da oslabe rusku vojsku, govorili su poslednjih nedelja o teškim gubicima za moskovske snage i "stabilnom napretku" ukrajinske kontraofanzive. Načelnik Združenog generalštaba američke vojske Mark Mili otišao je tako daleko ranije ove godine da je rekao: "Rusija je izgubila. Izgubili su strateški, operativno i taktički".
Ruski lideri vide mnogo drugačiju sliku na terenu. Na primer, Putin je tvrdio da su ruske snage postigle odnos deset prema jedan u ključnoj bici prošlog meseca. Ukrajina je izgubila 43.000 vojnika, kao i desetine tenkova, pešadijskih vozila i artiljerijskih oruđa koje je isporučio Zapad od početka kontraofanzive Kijeva početkom juna, prema proceni ruskog Ministarstva odbrane od 4. avgusta. "Očigledno je da oružje koje isporučuje Zapad ne donosi uspeh na bojnom polju i samo produžava vojni sukob", rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Ocena vojnog uticaja
Dok se ocene situacije na bojnom polju uveliko razlikuju, NATO je očigledno do sada doživeo neuspeh u svom nastojanju da oslabi rusku vojsku, piše Koks.
Ruske snage su danas nesumnjivo jače, bolje naoružane i veće nego kada je sukob počeo u februaru 2022. One su takođe stekle 18 meseci iskustva u borbi protiv trupa koje je obučio NATO i protiv naoružanja koje je isporučio NATO. U stvari, ruske trupe su postale toliko strašne u tom pogledu da su čak i zapadni mediji citirali odbrane analitičare o sve efikasnijoj taktici koju koriste moskovske snage prekaljene u borbi.
Ti stručnjaci su pohvalili sposobnosti ruske vojske u obaranju ukrajinskih dronova, postavljanju odbrambenih linija i uništavanju tenkova i artiljerijskih jedinica.
"Rusi su išli u školu za Ukrajince i brzo su učili", prokomentarisao je američki vojni obaveštajac Čels Mikta. "Ruska armija 2023. je drugačija zver od ruske armije 2022, iz ranih faza rata".
Još jedna mera povećane efikasnosti ruskih snaga je činjenica da je Kijev navodno napustio taktiku borbe koju su propovedali zapadni vojni stručnjaci. Kao odgovor na teške gubitke devet brigada koje je obučavao NATO, "ukrajinski vojni komandanti su promenili taktiku, fokusirajući se na iscrpljivanje ruskih snaga artiljerijom i raketama dugog dometa umesto da se upadaju u minska polja pod vatrom", preneo je početkom avgusta "Njujork tajms" pozivajući se na američke zvaničnike.
Obezbeđivanje dovoljno artiljerijskih granata za održavanje te strategije moglo bi biti izazovno, navodi Koks.
Bajden i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije su priznali da kijevske snage troše municiju brže nego što njihovi zapadni dobavljači mogu da je obezbede. Bajden je pokušao da opravda svoju kontroverznu odluku prošlog meseca da isporuči kasetne bombe Ukrajini rekavši da je municija – koju je zabranilo više od 100 zemalja, ali ne i SAD ili Rusija – potrebna da bi se nadoknadio nedostatak artiljerijskih granata.
U međuvremenu, ruska odbrambena industrija je povećala proizvodnju, omogućavajući svojoj vojsci da nadmaši državu koju podržavaju desetine zapadnih zemalja.
Rusija takođe ima više vojnika nego kada je sukob počeo. Više od 231.000 Rusa prijavilo se u vojsku ove godine, rekao je početkom avgusta zamenik šefa Saveta za nacionalnu bezbednost Dmitrij Medvedev. Moskva je pozvala 300.000 rezervista 2022. Nakon povećanja broja ruskih borbenih trupa za oko 13 odsto na 1,15 miliona, Putin je u decembru odobrio plan za proširenje od dodatnih 30 odsto, na 1,5 miliona, u godinama koje dolaze.
Uprkos žrtvama u Ukrajini, ruske kopnene snage su očigledno veće nego kada je sukob počeo, priznao je general američke vojske Kristofer Kavoli. Kavoli, koji je na čelu evropske komande SAD, rekao je američkim zakonodavcima u aprilu da su gubici ruske mornarice i vazduhoplovstva minimalni. On se takođe požalio da su ruske snage u drugim delovima sveta postale aktivnije, čak i kada je sve više jedinica premešteno u Ukrajinu.
"Rusi su aktivniji nego ranije, a njihove patrole u Atlantiku su na visokom nivou, većinu vremena na višem nivou nego što smo videli godinama. I to uprkos svim naporima koje preduzimaju unutar Ukrajine", rekao je on.
Ocena ekonomskog uticaja
Baš kao što je navodni "proksi rat" vojno ojačao Rusiju, kampanja koju predvode SAD za razbijanje ruske ekonomije je očigledno promašila cilj. U stvari, na neki način im se obila o glavu, piše Koks.
Vašington i njihovi saveznici uveli su Moskvi ekonomske sankcije bez presedana, a Bajden je obećao da će Rusiji nametnuti "brze i ozbiljne" troškove. Međutim, ruski BDP se prošle godine smanjio za samo 2,1 odsto, mnogo manje od predviđanja Svetske banke o padu od 11,2 odsto. Ekonomija je na putu da ove godine poraste za više od dva odsto, dok je 20-člana evrozona pala u recesiju usred istorijski visoke inflacije i pada životnog standarda.
"Izašli smo iz krize i naši izgledi za brzi razvoj su dobri prema današnjim standardima", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. "Ovo je jedinstvena situacija. Učićete o tome kako je to bilo moguće i gde je naša zemlja, naš narod, našao takvu snagu", dodao je.
Moskva je imala koristi od povećanja prihoda od energenata – vlada je prijavila povećanje prihoda od izvoza nafte i prirodnog gasa od 28 odsto prošle godine – i bila je primorana da postane ekonomski diverzifikovanija.
I baš kao što je ukrajinska kriza podstakla zapadne zemlje da smanje ili eliminišu svoje oslanjanje na rusku energiju, ona je efektivno smanjila ranjivost Rusije na izvozna tržišta koja su geopolitički povezana sa neprijateljima Moskve.
Rusija je povećala izvoz u druge zemlje kako bi popunila prazninu stvorenu zapadnim sankcijama, izgrađujući bliže trgovinske veze sa prijateljskim partnerima, uključujući dve najmnogoljudnije zemlje sveta, Indiju i Kinu. Izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate takođe je porastao, prema izveštaju "Blumberga" ranije ovog meseca. UAE su u pregovorima sa Moskvom o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom koju predvodi Rusija.
U međuvremenu, zemlje koje su prekinule uvoz iz Rusije plaćaju ekonomsku cenu.
Na primer, SAD su dugo pritiskale Nemačku da prestane da se oslanja na ruski gas, što je tranzicija koja je postignuta tek nakon što je počela ukrajinska kriza i gasovodi "Severnog toka" uništeni u sabotaži.
Kao rezultat toga, izvoz skupljeg američkog tečnog prirodnog gasa porastao je za 119 odsto prošle godine, prema podacima američke Uprave za energetske informacije. Evropljani su na kraju plaćali veće cene goriva, a Međunarodna agencija za energetiku je prošlog meseca upozorila da se EU suočava sa potencijalnom nestašicom gasa ako na kontinentu ove godine bude hladna zima.
Nakon što je sukob u Ukrajini počeo početkom prošle godine, zapadne korporacije su se povukle iz Rusije kako bi pomogle da se zemlja "kazni". Ruski odgovor na te odlaske učinio je zemlju ekonomski samodovoljnom, a potrošači nisu trpeli onoliko koliko su se zapadni saveznici Kijeva nadali.
Na primer, najveći ruski proizvođač automobila, "AvtoVAZ", koji je preuzeo bivšu fabriku "Nisana" u Sankt Peterburgu, zabeležio je povećanje proizvodnje od 59 odsto u odnosu na godinu dana ranije u prvih sedam meseci 2023. godine. Prodaja brenda "Lada" udvostručila se na skoro 173.000 vozila u istom periodu. Ukupna ruska proizvodnja je u porastu za 12 procenata ove godine.
Posetioci ruskih tržnih centara primećuju samo suptilne efekte zapadnog egzodusa. Neki poznati međunarodni brendovi, kao što je "Zara", su otišli, a drugi imaju ruske vlasnike i nova imena. Dekoracije i roba prodavnica su uglavnom nepromenjeni.
Ocena geopolitičkog uticaja
Napori Zapada da kazni i oslabi Rusiju takođe su uzdrmali geopolitički pejzaž, pošto je kriza zbližila Moskvu sa Kinom, Indijom i drugim ključnim strateškim partnerima. Rusija je krajem jula bila domaćin foruma za izgradnju dubljih odnosa sa afričkim državama, od kojih je 48 poslalo delegacije na događaj, odbacujući pritisak sa Zapada.
Desetine zemalja, uključujući naftom bogatu Venecuelu i Alžir, podnele su zahtev za pridruživanje BRIKS-u, ekonomskom bloku koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika. Pet sadašnjih članica bloka već čine oko 40 odsto svetske populacije i 25 odsto svetske ekonomije. Šest novih članica primljeno je na nedavno završenom samitu u Johanesburgu.
Kritičari Bajdenove politike tvrde da on čini SAD manje bezbednim zbližavanjem Rusije, Kine i drugih protivnika. Bivši predsednik Donald Tramp kaže da je "proksi rat" gurnuo Vašington bliže Trećem svetskom ratu nego ikada ranije. Anketa instituta "Pju" sprovedena prošle godine pokazala je da 62 odsto Amerikanaca partnerstvo Kine i Rusije vidi kao "veoma ozbiljan problem".
Profesor političkih nauka Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer tvrdi da američka politika stvara veću "međuzavisnost" Rusije i Kine.
"Sjedinjene Države bi trebalo da neguju dobre odnose sa Rusima i da se okrenu punom snagom ka istočnoj Aziji jer je Kina ravnopravni konkurent", rekao je on u aprilu. "Da li SAD do rade? Ne, one zapravo guraju Ruse u naručje Kineza".
