Grupa oficira u Gabonu pojavila se rano jutros na televizijskom kanalu "Gabon 24" i saopštila da su preuzeli vlast, nakon što je državno izborno telo objavilo da je predsednik Ali Bongo Ondimba osvojio treći mandat, prenela je agencija Frans pres.
Ali Bongo Ondimba, koji je na vlasti već 14 godina, navodno je osvojio 64,2 odsto glasova, dok je njegov glavni rival, Albert Ondo Osa - koji se ranije žalio na navodnu neregularnost izbora - dobio 30,7 odsto glasova.
Oficiri su objavili raspuštanje svih institucija vlasti i poništenje rezultata predsedničkih i parlamentarnih izbora, a francuska premijerka Elizabet Born rekla je da Francuska "pomno prati situaciju u Gabonu".
Ali Bongo (64) je sin drugog predsednika Gabona, Omara Bonga Ondimbe, koji je bio na vlasti 42 godine, a nasledio je oca na funkciji 2009. godine.
U svetlu nedavnih dešavanja u Nigeru, koji je takođe nekadašnja francuska kolonija, može se reći da je u pitanju nastavak trenda svrgavanja profrancuskih elita, kaže za RT Balkan Danilo Babić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
"Mislim da je i u Gabon došao antifrancuski talas i da ga zato ruše sa vlasti. Gabon nema veze sa zapadnom Afrikom, to je geografski odvojeno. Izgleda su se Afrikanci sami dozvali pameti", ocenjuje Babić.
Razgovor za posao predsednika
Za sada ima vrlo malo informacija o tome šta se tačno desilo, to jest da li neko stoji iza pučista. Ono što može da se pretpostavi u ovom trenutku je da će Francuska biti na strani Ali Bonga, ali "to se nikad ne zna".
"Gabon je imao tri predsednika. Prvi je bio Leon Mba i on je govorio da Gabonci imaju dve otadžbine: Francusku i Gabon i to tim redosledom. Posle njega, pošto je bio star i bolestan, došao je Bongo Senior na vlast 1967. i to tako što je otišao na Jelisejska polja kod tadašnjeg francuskog predsednika De Gola. Bukvalno je imao intervju za predsednika, kao intervju za posao i dobio je 'posao' i vladao do 2009. Kad je umro, došao je njegov sin na vlast. On je jedan od onih afričkih lidera koji su imali zlatne cipele i zlatna kupatila", objašnjava Babić.
Dešavanja u Nigeru privukla su veliku pažnju međunarodne zajednice i njihovo svrstavanje na stranu pučista ili vlasti. U Gabonu za sada nema ruskih zastava, ističe naš sagovornik, navodeći da Gabon do sada nije bio predmet ruskog uticaja.
"Ovo može da bude potpuno unutrašnja afrička dinamika ili, teoretski, može da postoji još jedan scenario. Kad je bio Prvi hladni rat, SAD i SSSR su se dogovorili da razbijaju kolonijalne blokove, da izbace Evropljane iz igre. Moguće je da postoji neki dogovor, ali s obzirom na situaciju u Ukrajini, ja ne verujem da Amerika i Rusija imaju bilo kakav stepen kolaboracije. To postoji samo kao neki scenario, ali je vrlo malo verovatno", smatra Babić.
On objašnjava da "nema ni komunizma, ni ničeg drugog, nema ideološke potke koja je to uspela da potkrepi u Prvom hladnom ratu".
"Moguće da im je jednostavno dosta", kaže naš sagovornik.
Upozorava da se još nije sve odigralo, te da postoji mogućnost da Ali Bongo ima lojaliste, uz čiju pomoć može da preokrene situaciju. Podseća da je pre nekoliko godina takođe bio pokušaj puča u Gabonu, ali su za dva dana svi uhapšeni.
Dakle, puč u Gabonu nema iste korene kao u Nigeru – jedini isti koren je što je u pitanju nekadašnja francuska kolonija i što im je dosta Francuza, zaključuje Babić. On, međutim, upozorava, da bez obzira što nema veze sa Nigerom, ne treba zanemariti očigledan antifrancuski talas.
"S obzirom da je Obala Slonovače najagresivnija po pitanju vojne intervencije u Nigeru - a Obala Slonovače je oduvek bila stub francuskog uticaja u zapadnoj Africi - verovatno predosećaju da bi oni mogli da budu sledeći", ukazuje Babić.