Kako je uspostavljen "crveni telefon" između Vašingtona i Moskve

Nakon Kubanske krize, koja je svet dovela u opasnost od nuklearnog sukoba SAD i SSSR-a i trećeg svetskog rata, tadašnji lideri Nikita Hruščov i Džon Kenedi uspostavili su direktnu telefonsku vezu, koja je uskoro postala poznata kao "crveni telefon".

Iako je veza uspostavljena u junu 1963, prvu poruku Amerikanci su poslali u Moskvu 30. avgusta. Poruka je bila sledeća: "Brza braon lisica preskočila je preko leđa lenjog psa" (The quick brown fox jumped over the lazy dog’s back). Ova rečenica sadrži sva slova engleske abecede.

Direktna linija omogućila je Vašingtonu i Moskvi lakše i brže sporazumevanje. Ovaj sistem komunikacije smišljen je po okončanju Kubanske raketne krize čije su pojedine epizode podsećale na igru "gluvih telefona".

Mnogi mitovi se danas vezuju za ovu liniju. Istina je da se su je lideri dveju nuklearnih supersila koristili za razgovore tokom Hladnog rata i da se sudbina sveta često krojila putem "crvenog telefona".

Deo vrele istorije Hladnog rata

Na ideju o "crvenom telefonu" Rusi i Amerikanci su došli nakon što je, tokom oktobra 1962, u jeku Kubanske krize, Amerikancima trebalo 12 sati da pročitaju poruku od 3.000 reči, koju je predsedniku SAD uputio prvi sekretar Centralnog komiteta KPSS Nikita Hruščov. Dok su u Kenedijevom kabinetu prevodili tekst, u Moskvi su izgubili živce, pa je Kremlj poslao još jednu, ovog puta mnogo odsečniju poruku.

"Crveni telefon" je ponovo proradio 1967, tokom Šestodnevnog arapsko-izraelskog rata. Tada je ovim putem poslato više od 20 poruka. Na primer, ministar odbrane SAD Robert Maknamara probudio je predsednika Džonsona u sedam sati ujutru i saopštio mu da je "vrućom linijom" stigla poruka sovjetskog premijera Kosigina.

Kosigin je tražio da se na Izrael izvrši pritisak i da se zaustavi rat na Bliskom istoku. Amerikanci su pitali sovjetsku stranu kako da se pravilno obrate pošiljaocu. Iz Moskve je stigao odgovor: "Druže Kosigine".

Predsednici SAD i SSSR-a razmenjivali su poruke i 1971, zbog dramatičnog pogoršanja odnosa Indije i Pakistana, ili 1979, kada su Amerikanci protestovali zbog ulaska sovjetskih trupa u Avganistan. Tada je predsednik SAD zapretio Sovjetskom Savezu "ozbiljnim posledicama", ali je pismo Brežnjevu završio ipak diplomatski: "Sa najboljim željama, Džimi Karter."

Mora li ceo svet da nestane zbog jednog neobavljenog telefonskog razgovora?

Džes Gorkin, urednik magazina "Parejd", svojevremeno je napisao otvoreno pismo Hruščovu i Kenediju, koje je završio rečima: "Da li ceo svet mora da nestane zbog jednog neobavljenog telefonskog poziva?"

U stvari, čuveni "crveni telefon" niti je bio telefon, niti je bio crven. Poruke su bile tekstualne i prenošene su pomoću teleprintera.

Zašto za komunikaciju Moskve i Vašingtona nije korišćena telefonska veza? Telefonski razgovor mogao je da dovede do grešaka u tumačenju. Osim toga, niko nije želeo da sudbinu sveta prepusti dvojici ljudi. Zato je odabrana komunikacija pomoću teleprintera. Amerikanci su 1963. godine poslali Sovjetima četiri teleprintera sa latiničnim slovima, a Sovjeti su im poslali četiri teleprintera sa ćiriličnim slovima. Za šifrovanje su se koristile identične kripto-mašine norveškog proizvođača STK, koji je garantovao da će biti neutralan.

Signal se prenosio podvodnim telekomunikacionim kablom od Vašingtona do Londona, preko Kopenhagena i Helsinkija do Moskve, i nazad. Postojala je i rezervna komunikacijska ruta (otuda po dva teleprintera), koja je išla radio-vezom od Moskve, preko Tangera u Maroku, do Vašingtona.

Državnici su poruke slali na svom jeziku, a prevod se obavljao na drugom kraju. Zanimljivo je da se američki kraj veze nije nalazio u Beloj kući, već u Pentagonu.

Vruća linija Vašington–Moskva

S vremenom, metode komunikacije su se usavršavale: 70-ih godina uvedena je satelitska veza, 80-ih telefaks, a kasnije, naravno, zaštićena elektronska pošta.

"Crveni telefon" se odavno više ne koristi. Predsednici Rusije i SAD sada mogu da obavljaju direktne telefonske razgovore, ali je ova linija i danas očuvana i nalazi se u odličnom stanju.

Gorbačov i Regan su bili poslednji koji su koristili "crveni telefon", tako da možemo reći da je on otišao u istoriju zajedno sa Hladnim ratom. Predsednici Boris Jeljcin i Džordž Buš Stariji već su koristili direktnu telefonsku vezu, koja je uspostavljena 1991. godine.

Zvanični američki naziv sistema bio je "Vruća linija Vašigton–Moskva", ali su ga mediji radije zvali "crvenim telefonom".