Svet
Direktorka "Četam hausa": Spremite se, posledice drugog Trampovog dolaska biće teške
Drugi Trampov mandat imaće ozbiljne posledice po globalne institucije, međunarodni zakon i red i predvidljivost svetske supersile
Velika Britanija i njeni saveznici će morati da preispitaju svoju spoljnu politiku, poručuje direktorka instituta za međunarodne odnose "Četam haus" Bronven Medoks.
U autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms", Medoks upozorava da je fotografija Donalda Trampa, snimljena nakon što se predao vlastima Džordžije koje ga optužuju za mešanje u izbore, dramatično podigla rejting bivšeg američkog predsednika.
Britanska spoljna politika, poput one u većem delu Evrope i mnogim demokratijama šire, zasniva se na pretpostavci da SAD u nekom smislu uvek ostaju iste. Njihovi predsednici, politika, ratovi dolaze i odlaze, ali Amerika podržava princip međunarodnih institucija čak i ako se protivi nekima od njih ili ih sporadično finansira. Na kraju krajeva, piše Medoks, ona nastavlja da preuzima gigantski deo računa za NATO.
Ako Donald Tramp ponovo bude izabran, te pretpostavke padaju u vodu. Njegovi kritičari kažu da sigurno neće dobiti veću podršku nego 2016. godine, ali posrtaji predsednika Džozefa Bajdena, bukvalni i figurativni, i nepopularnost Kamale Haris kao potpredsednice, učinili su demokrate ranjivim, navodi direktora Kraljevskog instituta za međunarodne odnose "Četam haus".
Ona upozorava da nije samo Trampova politika "remetilačka" jer njegove stavove dele i drugi predsednički kandidati republikanaca. Što se tiče Ukrajine, Tramp je govorio o "okončanju rata kako bi se zaustavila ubistva", a Ron Desantis, je bio skeptičan prema nastavku podrške SAD. SAD su isporučile više opreme Ukrajini nego cela Evropa zajedno; Kijev bi imao problema da opstane bez Vašingtona.
Što se tiče Kine, teško je znati kako bi Tramp reagovao na rastuće tenzije na Tajvanu. Ali to važi i za druge. Jedini instinkt koji republikanci i demokrate dele je antagonizam prema Pekingu, navodi Medoks.
Teže je uočiti stav bivšeg predsednika o veštačkoj inteligenciji. Globalni samit o veštačkoj inteligenciji Rišija Sunaka početkom novembra ima za cilj da pokaže vođstvo Ujedinjenog Kraljevstva u upravljanju tehnologijom. To, međutim, zavisi od saradnje iz SAD, gde žive mnogi tehnološki giganti. Teško je zaključiti podršku korporativnoj regulativi iz Trampovog prvog mandata.
Ali, navodi Medoks, ovo su samo nezgodne politike - a ni Velika Britanija nije smatrala da je sadašnja administracija jaka na tom frontu. Bajden je naredio brzi izlazak iz Avganistana koji je prekinuo 20 godina britanskih napora u toj zemlji. Zakon o smanjenju inflacije, subvencija od stotina milijardi dolara za zelenu tehnologiju, sastavljen je ne obazirući se na američke saveznike.
Ponovo suočavanje sa Trampom u Beloj kući predstavljalo bi problem drugačijeg obima, smatra direktorka "Četam hausa". U drugom mandatu, on bi bio predsednik koji je negirao rezultate jednih izbora i odbacio pravni proces da bude pozvan na odgovornost za to. On bi imao potpuno drugačiju koncepciju o ulozi Amerike u svetu i prirodi njene demokratije kod kuće, o vladavini zakona u zemlji i inostranstvu. Kao i američki birači koji su ga izabrali.
U tom trenutku, SAD postaju, za svoje saveznike, potpuno drugačija zemlja.
Posledice po globalne institucije, međunarodni zakon i red, predvidljivost svetske supersile su oštre. To što se o njima jedva govori u objavljenoj spoljnoj politici je možda zbog zabrinutosti zbog ugrožavanja sadašnjih odnosa. Ali izgledi da će SAD biti na čelu sa predsednikom koji negira principe američke demokratije dovoljna su verovatnoća da to više nije dobar izgovor, zaključuje se u tekstu Medoks za "Fajnenšel tajms".
