Najveća usluga koju EU može da učini Ukrajini jeste da joj ne daje lažnu nadu za članstvo u nekom neodređenom trenutku u budućnosti, jer je to, iz niza razloga, puka fantazija, piše britanski "Telegraf".
Zapravo, obećanje da će EU primiti zemlju veličine Ukrajine predstavlja obmanu iz najmanje dva razloga. Prvo, to bi imalo ogromne posledice po moć Francuske i Nemačke unutar EU.
Drugo, evropski blok treba da plati ogromnu finansijsku cenu za prijem Ukrajine, a EU nije poznata po svojim dobročinstvima. Ukoliko bi se pridružila EU, Ukrajina bi postala njena najsiromašnija članica, sa prihodom upola manjim od Bugarske.
U cenu prijema Ukrajine u članstvo trebalo bi uzeti u obzir i ekonomsku štetu koju je pretrpela u ratu, kao i astronomske troškove rekonstrukcije. A tu je i najveća budžetska stavka - poljoprivredne subvencije. Ukrajina predstavlja jedan od najvećih poljoprivrednih sektora u Evropi. Ovo bi išlo na račun Francuske, koja sada prima najveći deo tih sredstava.
Članstvo Ukrajine u EU uskratilo bi sredstva siromašnim članicama, poput Rumunije, Mađarske, Grčke i Poljske. Najbogatije zemlje, poput Francuske i Nemačke, ne bi imale drugog izbora nego da dramatično povećaju svoja budžetska izdvajanja, a to je zastrašujuća perspektiva u vreme velikih ekonomskih previranja.
Zašto EU obmanjuje Ukrajinu
Prijem Ukrajine u članstvo promenio bi i odnos snaga u EU, a njome od početka faktički vladaju Nemačka i Francuska. Ukrajina bi postala peta najveća članica EU, što bi joj dalo ogromnu moć u sistemu kvalifikovane većine.
Unutar EU već postoje trvenja između zapadnih i istočnih članica. Bivše sovjetske zemlje su mnogo konzervativnije i otpornije na rastući zapadni liberalizam. Dodavanje još jedne istočnoevropske članice, koja će se verovatno udružiti sa Poljskom, samo bi uvećalo strahanja Berlina, Pariza i Brisela.
Osim toga, realnost je da nijedno od ovih pitanja ne može biti rešeno bez ozbiljne reforme budžeta EU. Morao bi biti promenjen i proces donošenja odluka.
S obzirom da neke članice u tome mogu mnogo da izgube, dalekosežne promene, neophodne da se prihvati Ukrajina, verovatno bi potrajale mnogo godina, a možda bi se na kraju pokazale i neostvarivim.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc su već stavili do znanja da bi pristupanje Ukrajine moglo da traje decenijama. Svi lideri koji su nedavno Kijevu dodelili status kandidata sada verovatno misle isto.
Na kraju, verovatno postoji još jedan, isto tako sebičan razlog zašto EU podgreva lažne nade Ukrajine u članstvo. Kao što je nedavno predložio šef kabineta generalnog sekretara NATO-a, trebalo bi privoleti Ukrajinu da ustupi teritoriju Rusiji u zamenu za mirovni sporazum.
Ovakva razmišljanje samo pokazuje koliko su neki u NATO-u i sada EU očajni: oni žele kraj ovog sukoba, čak i ukoliko to znači pobedu Moskve, zaključuje "Telegraf".