Svet
EU ministri zabrinuti zbog Afrike, najavljuju nastavak pomoći Ukrajini
Nestabilna situacija u zapadnoj i centralnoj Africi jedna je od glavnih tema neformalnog skupa u Toledu, zajedno sa sukobom u Ukrajini
Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastali su se u Španiji kako bi razmotrili svoj odgovor na državni udar u Nigeru - uključujući eventualne sankcije, ali i na najnovija dešavanja u Gabonu.
Ministri su naglasili da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu i razmotrili koji su koraci potrebni kako bi Kijev dobijao "solidnu i održivu dugoročnu vojnu podršku", rekao je novinarima u Toledu visoki predstavnik EU Žozep Borelj.
Da bi osigurala tu "podršku", EU planira da formira fond za Ukrajinu u koji će u periodu od 2024. do 2027. godine svake godine biti uplaćivano pet milijardi evra. Borelj je izrazio nadu da će se ministri složiti oko fonda do kraja godine.
Borelj je rekao i da je od početka Specijalne vojne operacije 25.000 ukrajinskih vojnika obučavano u EU, a da će cilj od 30.000 ove godine biti ispunjen već krajem oktobra.
"Ukrajini je potrebna dugoročna i čvrsta, održiva vojna podrška, a naša kontinuirana podrška je takođe neophodna za kontraofanzivu", naglasio je Borelj.
Nestabilna Afrika
Kada je reč o Africi, poručeno je da EU podržava Ekonomsku zajednicu zapadnoafričkih država (EKOVAS) kada je reč o Nigeru.
"Veoma je jasno da je puč u Nigeru otvorio novo poglavlje nestabilnosti u ionako krhkom regionu i to će potkopati stabilnost regiona", istakao je Borelj. "Ministri su ponovili našu spremnost da tražimo afričko rešenje za afrički problem, a to znači da ćemo podržati EKOVAS", dodao je on.
Ministri su razgovarali i o preporučljivosti usvajanja "autonomnog režima sankcija" protiv pučista.
"Spremni smo da proučimo sve predloge, razmotrimo ih, bilo da su to sankcije, bilo diplomatska akcija", rekao je Borelj. Međutim, naglasio je, "niko ne želi vojnu intervenciju. Prioritet dajemo diplomatskom putu".
Ministri su izrazili duboku zabrinutost zbog sve većeg broja vojnih udara širom Afrike.
U sredu, naftom bogati Gabon postao je osma centralna ili zapadnoafrička zemlja koja je pogođena vojnim preuzimanjem vlasti u poslednje tri godine.
EU nije obučavala oružane snage Gabona – iako jesu francuske trupe – ali je finansirala i podučavala trupe u Maliju i Nigeru, podseća AP.
Vojna obuka se uglavnom fokusirala na nestabilni region Sahela u borbi protiv ekstremista, posebno grupa povezanih sa Al Kaidom. Mnogi Evropljani brinu da će nestabilnost u Africi naterati više ljudi da pobegnu, a 27-člani blok je već podeljen oko toga kako da se nosi sa velikim brojem dolazaka migranata.
Neke evropske zemlje imaju snažne ekonomske interese u Africi, posebno Francuska koja ima potrebu za nigerskim uranijumom. Sve veći uticaj Rusije i ekonomska moć Kine takođe teraju blok da preispita svoju politiku.
Irski ministar spoljnih poslova Majkl Martin rekao je da EU "treba da proceni pristup Africi u svetlu onoga što se dogodilo".
U razgovoru sa novinarima, Martin je rekao da obuka i podrška vojskama u Africi koje bi se kasnije mogle okrenuti protiv svojih vlada "predstavlja veoma značajnu dilemu".
Sa druge strane, belgijska ministarka spoljnih poslova Ađa Labib smatra da bezbednosni napori bloka na kontinentu postižu rezultate i da treba da se nastave.
"Važno je sačuvati ove dobitke i izbeći bilo kakve domino efekte, bilo kakvu kontaminaciju, kao što vidimo u ovom trenutku u Gabonu", rekla je ona.
