"Njuzvik": Zašto je važan Krim?

Glavna nagrada ukrajinske kontraofanzive trebalo bi da bude poluostrvo Krim, kaže za "Njuzvik" Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi.

"Kopneni deo ove kontraofanzive očigledno ima za cilj da preseče, bilo okupacijom ili vatrom, takozvani kopneni most", rekao je general-potpukovnik Hodžis.

Da je aktuelna operacija Kijeva "priča o dva mosta", rekao je ranije i Den Rajs, bivši savetnik ukrajinskog glavnokomandujućeg generala Valerija Zalužnjeg .

Prekidanje kopnenog mosta i mosta u Kerčkom moreuzu, nadaju se Ukrajinci, trebalo bi da ugrozi ruske jedinice na Krimu i jugu Ukrajine.

"Kada ponovo srušite Kerčki most, potpuno se menja igra za Krim, što je najvažnije. Želimo da držimo na oku krajnji cilj kontraofanzive", istakao je Hodžis.

On pojašnjava da je plan da se Krim izoluje kako bi za rusku mornaricu i rusko vazduhoplovstvo postalo nemoguće da odatle deluju.

Kopneni koridor je na pojedinim tačkama širok manje od 160 kilometara, tako da se ukrajinske trupe nadaju da bi "oslobađanjem" naselja poput Tokmaka i Melitopolja, koja su ruska logistička čvorišta – potkopali odbranu Rusije.

Proširena podrška Zapada koja bi uključila rakete sa kasetnom municijom većeg dometa ispaljene iz višestrukih raketnih sistema M270 proizvedenih u NATO-u i američkog M142 visoko pokretnog artiljerijskog raketnog sistema "zaista bi napravila veliku razliku" na bojnom polju, ističe Hodžis koji dodaje da bi to otežalo situaciju konvojima koji dovoze trupe i municiju preko kopnenog mosta.

Neki zapadni zvaničnici brinu, međutim, zbog više puta obnarodovane ambicije Kijeva da "oslobodi" Krim koji su zapravo Rusi oslobodili 2014. godine.

Američki državni sekretar Entoni Blinken je, na primer, u februaru navodno rekao da je kontrola poluostrva crvena linija za Kremlj.

Strahuju, kažu, od nuklearne eskalacije, a da su i u pravu što se toga boje ukazuje i insistiranje zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva da će svaka "ozbiljna ofanziva koja uključuje pokušaj povratka Krima poslužiti kao osnova za korišćenje svih sredstava zaštite, uključujući i ona predviđena osnovnom doktrinom nuklearnog odvraćanja".

"Počelo je sa Krimom, završiće se sa Krimom", ističe, međutim, Zelenski, a posvećenost Kijeva opasnoj ambiciji potvrđuju i redovni napadi dronova na poluostrvo i most u Kerečkom moreuzu.

"Ukrajinci znaju da je Krim odlučujući teren i da nikada neće biti bezbedni dok Rusija okupira Krim, i izvodi udare mornaricom i vazduhoplovstvom sa Krima, lansirajući rakete na sve ukrajinske morske luke", rekao je Hodžis, jedan od najglasnijih zagovornika ukrajinskog plana za vraćanje Krima.

On je dugo bio kritičan prema zagovornicima ideje da Ukrajina da teritorije u zamenu sa Rusijom i kako ističe iznenađen je "lakomislenim" izjavama: "neka im Krima radi mira".

Skeptičan je da bi to Ruse zadovoljilo i da bi Moskva ispoštovala sporazume.

"Možete li zamisliti da kažete Nemcima da se odreknu bivših istočnonemačkih država zarad mira? Ili da kažete SAD da vrate Aljasku Rusiji zarad mira? To je smešno, ali iz nekog razloga ljudi su voljni da kažu Ukrajini da treba da se odreknu Krima", uverava Hodžis.