Ako se neko nadao da će to što je postao prvi američki predsednik koji je fotografisan u policiji moglo biti ponižavajuće iskustvo za dotičnu osobu – ili da će četiri optužnice sa 91 optužbom i prinudni obilazak američkih sudnica u jeku priprema za izbore možda ubrzati neku vrstu pada popularnosti – sada se sigurno oseća pomalo razočarano.
Otkako je objavljena slika Donalda Trampa iz zatvoru okruga Fulton – na kojoj je bivši predsednik zauzeo razbojničku pozu, namrštenih obrva i očiju koje blistavo gledaju ka kameri – njegova prednost i popularnost je skočila, piše "Fajnenšel tajms".
Prema nekim istraživanjima Tramp je daleko ispred svog najbližeg republikanskog rivala Rona Desantisa, a anketa "Ekonomista" ove nedelje pokazala je da će pobediti Džozefa Bajdena u drugom krugu.
Daleko od toga da radi protiv njega, Trampova fotografija je odmah postala ikona, "sledeći nivo", kako je prokomentarisao Ilon Mask na Iksu, ranije Tviteru. Trampova kampanja saopštila je da je zaradila više od 9,4 miliona dolara otkako je fotografija objavljena, uključujući 864.000 dolara od prodaje 24.000 šoljica za kafu sa odštampanom slikom i 1,7 miliona dolara od majica.
Mnogi strahuju da pravni problemi pretvaraju Trampa u "mučenika", ali autorka teksta u "Fajnenšel tajmsu" navodi da Tramp nije slabašni mučenik. On je vrhunski američki antiheroj.
Antiheroj, reč koja se obično povezuje sa izmišljenim likovima, jeste neko ko igra centralnu ulogu u priči uprkos tome što ne poseduje nijednu vrlinu povezanu s tradicionalnim herojskim glavnim likom. U radu iz 2022. godine par istraživača je opisao antiheroja kao "očaravajućeg, amoralnog autsajdera koji krši pravila i stvara nova dok ostavlja haos za sobom".
Oni takođe navode da je Trampova popularnost "predviđena decenijama pop-kulturne opsesije antiherojima", aludirajući na Tonija Soprana (Sopranovi), Voltera Vajta (Čista hemija) ili Majkla Korleonea (Kum) kao na primere ogromne kulturne popularnosti antiheroja u susret Trampu.
"Ljudi vole antiheroja zato što su fascinirani njihovim amoralnim ili čak nemoralnim stavom – stavom koji ne mogu da zauzmu jer bi upali u nevolje", kaže Igor Prusa, koautor rada i predavač na Univerzitet Ambis u Pragu. "Divimo im se uprkos njihovim prestupima, korupciji i nedelima."
Antiheroj može počiniti ili biti umešan u zla dela, ali ga ne treba mešati sa jednostavnim negativcem: ne samo da je on protagonista već postoje i nijanse u njegovom karakteru. Možda je uvrnut, ali nije čisto zlo.
Tramp, takođe, može biti lažov i varalica, koji pokazuje prezir prema demokratiji i proglašen je odgovornim za seksualno zlostavljanje, ali on nije bez svih vrsta iskupljujućih osobina: harizme, šarma, ogromne izdržljivosti i sposobnosti da bude veoma duhovit.
Još jedna snaga, koja igra veliku ulogu u privlačnosti antiheroja, jeste to što se Tramp ne plaši da izgovori stvari koje drugi neće. "Volimo antiheroje jer oni govore ono što ne treba da se govori, a oni rade ono što ne treba da se radi", kaže Prusa.
Trampova spremnost da odstupi od scenarija, a ne da se drži onoga što misli da treba da kaže, sigurno je ključni deo njegove privlačnosti.
Uprkos njegovim bezbrojnim lažima, to znači da mu ljudi veruju: anketa Si-Bi-Esa prošlog meseca pokazala je da bi među verovatnim republikanskim glasačima na primarnim izborima koji veruju da je "poštenje veoma važno", 61 odsto glasalo za Trampa. Štaviše, oni koji planiraju da glasaju za njega, Trampu veruju više nego članovima svoje porodice ili prijateljima, navodi list.
Postavlja se pitanje: može li neko pobediti antiheroja, i kako? Izmišljene verzije često imaju tendenciju da dovedu do sopstvenog pada – što je svakako mogućnost za Trampa, ali ne i ona na koju se može osloniti. U stvarnom svetu, ono što bi moglo biti delotvornije su vrste vrlina koje se povezuju s herojstvom: hrabrost, uverenje, poniznost, poštenje i hrabrost. Ovih je, nažalost, malo. To čini Trampov antiherojski status još strašnijim, zaključuje "Fajnenšel tajms".