Kada je došla na vlast, "semafor" koalicija obećala je da će podržati "proces transformacije nemačke auto-industrije u jeku digitalizacije i dekarbonizacije" kako bi Nemačka postala "lider na tržištu elektromobilnosti" i kako bi do 2030. na nemačkim ulicama bilo 15 miliona električnih vozila. Dve godine kasnije, planovi su pali u vodu, komentariše "Frankfurter algemajne cajtung" povodom otvaranja Sajma automobila u Minhenu.
Stefan Bracel, šef Automobilskog instituta KAM, veruje da će do 2030. na putevima biti upola manje od planiranog, svega sedam do osam miliona e-vozila. Povrh toga, podsticaji za kupovinu takvih automobila se smanjuju, a kupovina električnih vozila za firme više se ne subvencioniše. Istovremeno, recesija u koju je upao "privredni motor Evrope" utiče i na ovo tržište.
U međuvremenu, Kina je postala lider na tržištu električnih automobila, zahvaljujući sirovinama i fabrikama baterija o kojima je Berlin počeo da razmišlja prekasno (i premalo). Zbog toga su kineski e-automobili jeftiniji od nemačkih, kojoj pritom nedostaju i stanice za punjenje baterija.
Nemačke kompanije koje planiraju izgradnju fabrika za proizvodnju baterija i električnih vozila više ne mogu da računaju na jeftine energente, zbog čega im Sjedinjene Države i njihovi paketi podsticaja da proizvode "zeleno" na američkom tlu deluju primamljivije.
"Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ) navodi da je nemačka vlada napravila barem tri greške.
Prvo, nemačkoj automobilskoj industriji dat je plan da pređe na električne automobile bez stvaranja dobrih uslova za to. Političari tako rade na zelenom cilju ograničavanja saobraćaja i proizvodnje automobila u Nemačkoj.
Drugo, zelena klimatska politika želi da sačuva klimu raznim propisima za saobraćaj i automobile. Ali čak i da Nemačka nestane sa mape, teško da bi bilo primetnog klimatskog efekta. Nemačka bi mogla da pomogne svetu u klimatskim promenama samo inovacijama za automobile i proizvodnju koji su pogodni za klimu, ali mi smo daleko od toga, navodi se u komentaru FAZ-a.
Treće, Nemačka bi imala nove mogućnosti sa klimatski neutralnim e-gorivima, koja su do sada iz ideoloških razloga bila preskočena.
Čak i u povoljnijem regulatornom okruženju, Nemačka bi još uvek bila daleko od toga da ostane glavni igrač na globalnom automobilskom tržištu.
Godine 2021. Sajam automobila IAA u MInhenu, koji je u to vreme otvorila kancelarka Angela Merkel, predstavljao je kasni, ali pun nade odlazak ka budućnosti sa e-automobilima. IAA 2023, koji je ovog utorka otvorio kancelar Olaf Šolc, mogao bi da označi početak nemačkog pada, zaključuje ugledni nemački list.