RT Balkan analiza: Da li se Erdogan u Tursku vratio praznih ruku?

Ruski predsednik Vladimir Putin juče se u Sočiju sastao sa svojom turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom. Dvojica lidera su razgovarala o nizu bilateralnih pitanja, ali i o temama od globalnog značaja – pre svih Sporazum o izvozu žita crnomorskom rutom.

"Rusija je bila prisiljena da napusti crnomorski Sporazum o žitu; na to su je primorali oni koji su odbili da ukinu sankcije na rusko đubrivo i hranu i nisu poštovali ruske uslove iz Sporazuma", rekao je Putin.

Ruski predsednik je izjavio i da ukrajinski dronovi napadaju gasovode Plavi i Turski tok, kojima se ruski gas doprema u Tursku. "U pokušaju su napadi na Turski i Plavi tok koji Republiku Tursku snabdevaju gasom iz Rusije. Naši brodovi čuvaju ove tokove, ove sisteme cevovoda, i oni su stalno na udaru", naglasio je on.

Susret dvojice predsednika organizovan je u kontekstu neuspele ukrajinske kontraofanzive, koja ni nakon puna tri meseca nije napravila značajnije rezultate, ali i sve većih problema sa izvozom žita sa kojima se Ukrajina suočava nakon što je u julu raskinut Sporazum o žitu.

Upravo je Turska, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, bila posrednik u sklapanju prvobitnog sporazuma između Rusije i Ukrajine, koji je na snagu stupio u julu prošle godine. Pošto je on na neki način predstavljao Erdoganovo "čedo", nije iznenađujuće to da je za turskog predsednika upravo njegova obnova bila glavna tema.

"Kao Turska, verujemo da ćemo uskoro pronaći rešenje koje će ispuniti sva očekivanja", izjavio je Erdogan nakon sastanka. Putin je na to odgovorio da je Rusija otvorena za povratak u sporazum, ali tek nakon što je se ispune njeni uslovi.

"Mi nismo protiv sporazuma, želimo da mu se vratimo, ali uslovi Rusije moraju bili ispunjeni. Tu nema šta da se doda", rekao je on, napominjući da koridori ne smeju biti korišćeni u vojne svrhe, kao što je ukrajinska strana činila.

Turska nastavlja da igra "između dve vatre"

Kako za RT Balkan kaže profesor geopolitike Srđan Perišić, Turska želi da postigne dve stvari – da se nametne kao posrednik u širem sukobu između Rusije i Ukrajine, ali i u da bude medijator u postizanju Sporazuma o izvozu žita. Ipak, navodi on, Turska je odbijena po oba pitanja, i to je nešto što je Erdogan znao da će se dogoditi i pre nego što je otišao u Soči.

"Turska nije uspela da nametne ta dva pitanja koja su želeli da nametnu – zato što Rusija ne gubi u ovom ratu i nije izolovana, pa joj samim tim i ne treba Turska da je iz toga 'izvlači'. Naravno, može doći do obnove Sporazuma o žitu, ali po uslovima koje je Rusija postavila, odnosno ako se njeni uslovi ispune pre potpisivanja sporazuma", naglašava Perišić.

Da se u Erdoganovoj poseti Rusiji može videti svojevrsna "dvostranost" njegove politike, odnosno želja da nastavi da balansira između Istoka i Zapada, smatra nekadašnji ambasadoru u Turskoj i ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.

"Erdogan od početka ima izvesno dvojstvo u sebi: s jedne strane koristi situaciju u Ukrajini kako bi Tursku pozicionirao kao regionalnu silu, dok s druge strane, pošto ne želi da raskine odnose sa Zapadom, on opslužuje njihove interese i ponaša se kao kanal komunikacije sa Rusijom. To nimalo nije laka pozicija", kaže Jovanović za RT Balkan.

Naš sagovornik objašnjava da je Erdogan iz Rusije želeo da donese neku dobru vest, pre svega kada je reč o Sporazumu o žitu, ali da u isto vreme nije želeo da dovodi u pitanje Moskvu i Ankaru.

"Erdogan sa Moskvom želi da uspostavi stabilne i pouzdane odnose. To nije završena priča, pošto će on pokušati da se založi na Zapadu i u Ukrajini da se postigne kompromis. Erdogan će nastaviti sa takvom politikom, zato što je to u njegovom interesu. Iako Zapad smatra da su oni 'na konju' kada je u pitanju kriza u Ukrajini, oni u to nisu potpuno sigurni i žele da sačuvaju liniju komunikacije sa Rusijom", naglašava on.

Još jedan zanimljiv detalj predstavlja i sama lokacija sastanka dvojice lidera. Erdogan je u julu najavio da bi sa Putinom mogao da se sastane u Turskoj, za šta je TASS sredinom avgusta preneo da je "malo verovatno". Kada je krajem prošle nedelje i zvanično objavljeno da će se predsednici sastati, kao lokacija je naveden Soči – grad i turistički centar na ruskoj crnomorskoj obali.

Činjenica da su se Putin i Erdogan sastali u Rusiji, a ne u Turskoj nije beznačajna, smatra Srđan Perišić.

"Što se tiče lokacije sastanka, postavlja se pitanje kome je suprotna strana potrebnija, da li je Rusiji preko potrebna Turska ili je Turskoj potrebna Rusija? Očigledno je da Turska želi da se u javnosti predstavi da je Rusiji ona potrebnija, u kontekstu ovog globalnog sukoba u kom se nalazi Moskva, međutim, očito je da je su oni naišli na čvrst stav Kremlja", navodi on.

Perišić dodaje i da Rusija ne gubi u ukrajinskom sukobu i da je ona preko BRIKS-a pokazala da nije u izolaciji i da joj nije potrebna Turska za uspostavljanje kontakata sa spoljnim svetom.

"U ovom slučaju Erdogan je taj koji je insistirao na tome da do sastanka dođe", zaključuje naš sagovornik.

Ukrajinski napadi na gasovode – prostor za eskalaciju?

Ruski predsednik je nakon razgovora sa svojim turskim kolegom izjavio i da Ukrajinci napadaju gasovode Plavi i Turski tok kojima se gas iz Rusije doprema do Turske i izvozi dalje ka Evropi, između ostalog i do Srbije. On je naglasio da i ruska mornarica čuva tu infrastrukturu koja se nalazi na stalnom udaru ukrajinskih napada.

Slične stavove nedavno je izneo i mađarski premijer Viktor Orban, koji je rekao da bi svako ugrožavanje sistema za dopremanje gasa iz Ruske Federacije predstavljalo svojevrsnu objavu rata. On je podsetio da je Mađarska sabotažu Severnog toka odmah kvalifikovala kao teroristički akt, a nedostatak oštre reakcije Nemačke nazvao "manifestacijom nedostatka suvereniteta".

"Budimpešta je odmah jasno stavila do znanja da postoji još jedan gasovod – ne Severni tok, već Južni tok, kojim se gas iz Rusije doprema duž južnog koridora, do Turske, Bugarske, Srbije, Mađarske. Zajedno sa premijerkom Srbije, napomenuli smo da ako neko sa južnim koridorom želi da uradi isto što je urađeno sa severnim, onda ćemo to smatrati povodom za rat, terorističkim napadom i odmah ćemo odgovoriti", kazao je mađarski premijer.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko dana kasnije je rekao da ne postoje nikakve naznake da će ikome pasti na pamet da napadne gasovod Turski tok, ali da bi u slučaju da se to desi, to bio veliki problem za energetsku sigurnost Srbije. "Suština je u tome da nikome neće pasti na pamet da nam tokom zime uskrati ono što smo izgradili, platili i kupili. Nemamo nikakvih naznaka da je to moguće i verujem da nikome to nije palo ni na pamet", poručio je predsednik Srbije.

Srđan Perišić smatra da pojedine zapadne zemlje, poput SAD i Velike Britanije nesumnjivo žele da sabotiraju Turski tok, kao što su to učinili i sa Severnim tokom 1 i 2. "Sigurno da postoje ti planovi, zato što je to u interesu ne Kijeva, već Zapada, i tako je bilo i pre ovog sukoba. Orban jedini to vidi i sme jasno da kaže, a Srbija to nažalost ne sme, pa je na te Orbanove reči iz Srbije nije došla podrška, pošto je vlada, čija je to nadležnost, ćutala", kaže on.

Naš sagovornik smatra da je Turskoj Rusija očigledno mnogo potrebnija nego što je Rusiji Turska, kao i da Ankara ne može biti iskreni posrednik ni u sukobu sa Ukrajinom, ni u postizanju nekog novog žitnog sporazuma.

"Rusija takvim sumnjivim aranžmanima ne želi da sudeluje", naglašava Perišić.