"Njujork tajms": Pobeda republikanaca na međuizborima opasna po američku demokratiju

Američki međuizbori tradicionalno važe za neku vrstu nezvaničnog referenduma o rezultatima aktuelne administracije, a ove godine to će biti posebno naglašeno. Inflacija, ekonomska nestabilnost, imigracija i sve rasprostranjenije nasilje na ulicama, glavne su teme u Americi ove jeseni, a neuspeh Bajdenove administracije da izađe na kraj sa ovim problemima doveo je do značajnog skoka popularnosti Republikanske partije.

Ipak, američki glasači trebalo bi dobro da razmisle za koga će da glasaju, i kako bi njihov glas mogao da utiče na budućnost, navodi se u redakcijskom komentaru "Njujork tajmsa". Osam senatora i 139 članova Predstavničkog doma iz redova Republikanske partije pokušalo je da ospori rezultate predsedničkih izbora 2020, a mnogi od njih nadaju se reizboru ove nedelje. Njihovo prisustvo u Kongresu predstavlja opasnost po demokratiju, i glasači bi trebalo da budu svesni toga, piše američki list.

Ovo će biti prvi nacionalni izbori nakon dve godine tužbi, teorija zavere, pokušaja revizije rezultata izbora i niza drugih laži koje su Donald Tramp i njegove pristalice u Republikanskoj partiji plasiraju američkoj javnosti kako bi doveli u pitanje legitimitet predsedničkih izbora 2020. godine. U isto vreme, došlo je i do uspona nasilnog ekstremizma u delu ove partije, tvrde urednici "Njujork tajmsa".

Najveća opasnost po integritet izbora, kako se navodi, krije se u trkama za funkcije na lokalnom nivou i nivou saveznih država, pošto se upravo tu biraju predstavnici koji će biti zaduženi za brojanje glasova narednih godina, pa tako i na predsedničkim izborima 2024. Pošto je nova predsednička kandidatura Donalda Trampa sve izvesnija, urednici njujorškog lista veruju da taktika bivšeg predsednika uključuje dovođenje sebi lojalnih ljudi na ključne pozicije u lokalnoj vlasti, što bi moglo da igra ključnu ulogu na izborima za dve godine.

"Umesto da prete izbornim zvaničnicima, oni (republikanci) će biti izborni zvaničnici – oni će imati svoje ljude u izbornim komisijama i sekretarijatima za nadgledanje izbora, brojanje glasova i objavljivanje zvaničnih rezultata", piše "Njujork tajms". Upravo se na ovim međuizborima biraju mnogi od ovih zvaničnika.

Međutim, mnoge glasače u Americi u ovom trenutku "opasnost po demokratiju" očigledno ne brine previše, pošto je podrška Trampovim republikancima već mesecima u porastu. Pritisnuti opipljivijim problemima poput skoka cena, gubitka kupovne moći i ekonomije koja sve više posrće, oni se okreću republikancima kao (jedinoj) opozicionoj partiji koja može da "kazni" predsednika Bajdena i njegovu administraciju za neadekvatno vođenje države u prethodne dve godine.

Republikanci su vešto predstavili međuizbore kao "referendum" o Bajdenovoj administraciji, a ova taktika do sada se pokazala kao uspešna, priznaju urednici "Njujork tajmsa". Ipak, glasači ne bi trebalo da zanemare prave namere partije koja pokušava da preuzme vlast, upozoravaju oni.

Republikanci su ponudili malo konkretnih predloga za rešavanje aktuelne krize, a čak i ako pobede na izborima malo je verovatno da će imati većinu dovoljnu za donošenje značajnih zakona koji bi mogli da dovedu do promene savezne politike u oblasti inflacije, imigracije ili borbe protiv kriminala. Ipak, ukoliko budu uspeli da osvoje većinu u Senatu, oni bi mogli da blokiraju Bajdenove kandidate za veći broj funkcija, uključujući tu i izvršnu vlast i Vrhovni sud, navode urednici njujorškog lista.

Prema podacima portala 538, koji se bavi praćenjem istraživanja javnog mnjenja i rezultata izbora, Republikanci imaju 55 odsto šanse za osvajanje većine u Senatu i čak 83 odsto šanse za osvajanje većine u Predstavničkom domu. Ukoliko se ove prognoze obistine, administracija predsednika Bajdena verovatno neće biti u mogućnosti da "progura" bilo koji značajniji zakon kroz Kongres bez davanja značajnih ustupaka Republikanskoj partiji.