Svet
"Gardijan" i direktor "Četam hausa": Slovačka bi uskoro mogla da postane saveznik Rusije
Evropska unija i NATO uskoro bi mogli da imaju nov unutrašnji problem
Slovačka bi mogla da postane novi saveznik Rusije nakon parlamentarnih izbora 30. septembra na kojima se predviđa povratak Roberta Fica: čoveka koji hvali Moskvu i koji se ugleda na Viktora Orbana, piše za "Gardijan" Džon Kampfner, izvršni direktor "Četam hausa".
Do skora, Slovačka je bila jedna od najistaknutijih pristalica Kijeva i prva zemlja NATO-a koja je Ukrajini poslala borbene avione. Ako Fico bude izabran, zemlja bi mogla da napravi zaokret od 180 stepeni i da podršku Vladimiru Putinu, a to bi značio unutrašnji problem za EU i NATO.
Istraživački centar "Globsek", koji meri politička savezništva bivših komunističkih država i delimično je finansiran iz SAD i EU, objavio je istraživanje koje je pokazalo da 50 odsto Slovaka veruje da su SAD bezbednosni rizik, što je nagli skok u odnosu na pre samo nekoliko godina, dok samo 40 odsto Slovaka veruje da je Rusija prvenstveno odgovorna za sukob u Ukrajini - najmanji procenat u centralnoj i istočnoj Evropi.
Nekoliko godina nakon raspada Čehoslovačke 1993. godine, nova nezavisna slovačka država, već je bila razlog za zabrinutost na Zapadu. Dok su druge postkomunističke države prihvatile liberalnu demokratiju sa entuzijazmom, američki državni sekretar Medlin Olbrajt nazvala ju je "crnom rupom" u regionu. Članstvo u NATO-u je odloženo. Na kraju se pridružila Alijansi 2004. godine, i iste godine postala je deo EU. Pretpostavka je tada u obe ove institucije bila da je Slovačka konačno imala ustaljen identitet i sređen skup saveza.
Zatim je došao Fico, paradigma populiste. Kao premijer između 2006. i 2010, a zatim od 2012. do 2018. godine bio je, za domaću publiku, žestoki protivnik Zapada, iako je pazio da se ne protivi međunarodnom statusu kvo, piše "Gardijan".
Ono što se potom dogodilo potreslo je Slovačku do srži. Jan Kuciak, mladi istraživački novinar, istraživao je korupciju koja uključuje Ficovu vladu, subvencije EU i italijansku mafiju. Dana 21. februara 2018. godine, Kucijaka i njegovu verenicu, Martinu Kušnirovu, arheologa, ubile su plaćene ubice u njihovom stanu u Bratislavi.
U najvećim demonstracijama od Plišane revolucije koja je srušila komunizam 1989. godine, desetine hiljada Slovaka izašlo je na ulice da izrazi bes. Na kraju su Fico i ceo njegov kabinet bili primorani da podnesu ostavku, ali ne pre nego što je optužio američkog milijardera Džordža Soroša da podstiče proteste, piše direktor "Četam hausa".
U junu 2019. ekološki aktivista i pravnica Zuzana Čaputova je pobedila na predsedničkim izborima. Nekoliko meseci kasnije izglasana je nova vlada. U roku od nekoliko nedelja od stupanja na dužnost, međutim, počela je pandemija, a sa njom i problemi.
Slovačka je imala četiri premijera u protekle četiri godine. Uzastopne koalicije su dolazile i odlazile, boreći se da se izbore sa kovidom, inflacijom, energetskom krizom i ratom. Poslednja administracija je pala u decembru, podseća Kampfner.
A sada se Fico vraća. Kako navodi autor teksta u "Gardijanu", ova "kopija Orbana" osudila je ukrajinske fašiste i odluku vlade da isporuči sve oružje koje ima u Ukrajini. Zatim je Čaputovu nazvao "američkim agentom", a nedavna hapšenja šefova obaveštajnih službi kao "puč predvođen policijom".
Ficova stranka Smer-SD je u anketama ispred ostalih partija. Potpredsednik stranke Luboš Blaha sukob u Ukrajini vidi kao sukob Rusije sa Zapadom manje u vojnom smislu, a više kao kulturni rat.
"Mi to vidimo kao posredni rat Sjedinjenih Država protiv Rusije na ukrajinskoj zemlji", kaže on. "Pitanje nije u Rusiji i demokratiji. Radi se o tome da Rusija štiti njihov kulturni, nacionalni identitet od ove liberalne manije na Zapadu".
Opasnost je tu, ali ima još mnogo da se igra, jer ankete možda ne odražavaju pravu sliku stvari, pokušava u optimističnom tonu da završi Kampfner. "Ono što je van sumnje, međutim, je da je Fico ponovo veliki igrač i da je politika koju zastupa ponovo u modi. To je mera koliko je politika postala zbrkana i koliko je vera u liberalnu demokratiju narušena ovde u srcu Evrope".
