Svet
Francuska ministarka: Proširenje EU bi moglo da smanji zonu ruskog uticaja
Moskva ima za cilj da oslabi EU, ocenjuje ministarka za evropske poslove i poziva Brisel da zemljama kandidatima pošalju jasnu poruku šta se od njih očekuje
Evropska unija treba da pomogne zemljama da se suprotstave Vladimiru Putinu slanjem jasne poruke o njihovim izgledima za pridruživanje EU, poručila je francuska ministarka za evropske poslove Lorens Bun.
EU bi narednih godina mogla da u svoje okrilje primi čak osam novih članica, uključujući Ukrajinu i šest balkanskih zemalja koje godinama čekaju na članstvo. Nekoliko ovih zemalja su, navodi "Politiko", zone ruskog uticaja čiji je cilj da oslabi podršku EU i drži ih van bloka.
Zbog toga, rekla je Bun briselskom portalu, EU treba da bude "jasna i uravnotežena" u pogledu toga šta je potrebno da bi se pridružile.
"Postoji mnogo dezinformacija i uplitanja u ovim zemljama (kandidatima). To je problem", rekla je ona za "Politiko". Ruski predsednik "Vladimir Putin, pored svojih teritorijalnih ambicija, takođe ima za cilj da oslabi Evropsku uniju. To je faktor koji treba da uzmemo u obzir i da se borimo protiv njega."
Ona je dodala da EU treba da "pomogne ovim zemljama da se bore protiv strategije (ruskog) uticaja što je više moguće, poštujući njihov suverenitet".
Do njenih komentara dolazi nedelju dana pre nego što će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održati svoj godišnji govor o stanju Evropske unije, u kojem se očekuje da će izneti detalje o tempu i metodu planiranog proširenja EU.
Dok je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao da bi EU trebalo da ima za cilj da primi nove članice do 2030. godine, Komisija je odustala, saopštivši da svako pristupanje ostaje "zasnovano na zaslugama".
Zemlje kandidati, zajedno sa novim članicama EU, upozorile su da će ostavljanje zemalja u "čekaonici" EU bez jasnog puta ka pristupanju zaista izazvati podele i obezbediti put za ulazak Rusije.
Visoki diplomata EU koji je tražio da ostane anoniman rekao je za "Politiko" da Moskva status kandidata za EU vidi kao "crvenu maramu" za svoje pokušaje da potkopa Brisel i Zapad.
Svako prekomerno odlaganje ili status drugog reda na putu ka punom pristupanju EU ohrabrilo bi Putina da pokuša da utiče na takve zemlje, rekao je diplomata, koji je kritikovao i predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona za pristupanje EU sa više brzina u kojem bi se zemljama odobrile delimične beneficije pre sticanja punopravnog članstva.
"Otvaranjem drugog nivoa, pozivamo Putina da izvrši pritisak na ove zemlje", rekao je diplomata.
Bun je objasnila da je Makron želeo da zemljama kandidatima omogući da definišu svoj odnos sa EU - kao što su neke učinile neprihvatanjem evra ili nepridruživanjem šengenskoj zoni - umesto da im ograniči izbore.
"Ako bi tri zemlje želele da formulišu zajedničku spoljnu politiku, da li mislite da bi se ostale 24 osećale isključeno? Manje se radi o ideji da imamo građane drugog reda, a više o zadovoljavanju različitih potreba bez ograničavanja ambicije da se učini više i dalje približava", rekla je Bun.
Dok Fon der Lajen priprema svoj govor za 13. septembar, a Komisija priprema izveštaje o napretku zemalja kandidata kasnije tokom godine, lobiranje oko pristupanja EU je u punom jeku. Stalni predstavnici EU su prošlog petka ručali sa Fon der Lajen, a razgovaralo se o proširenju i unutrašnjoj reformi, rekao je diplomata.
"Najvažnije je stalno slati poruku o mestu ovih zemalja u EU", rekla je Bun.
