Svet

Ruski vojni analitičar: NATO više ne može da zadovolji potrebe Kijeva

Zalihe naoružanja i vojne opreme mahom su istrošene u zemljama članicama Alijanse, tako da je vojna pomoć Ukrajini, koja je počela 2022. i dostigla vrhunac početkom 2023. godine, krenula silaznom putanjom
Ruski vojni analitičar: NATO više ne može da zadovolji potrebe Kijeva© Tanjug/AP Photo/Bram Janssen, File

Imajući u vidu da je na bojnom polju vojna pomoć NATO-a u potpunosti odgovorna za borbene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine, kad se ova podrška prekine, tamošnja vojska će izgubiti borbenu sposobnost u roku od nekoliko nedelja, ili čim se potroše zalihe municije, smatra ruski vojni analitičar i istraživač Ruske akademije nauka Ilja Kramnik.

Uz to, ističe da su zalihe naoružanja i vojne opreme mahom istrošene u zemljama članicama Alijanse, tako da je vojna pomoć Kijevu, koja je počela 2022. i dostigla vrhunac početkom 2023. godine, krenula silaznom putanjom. 

Takođe, ukoliko SAD, kao najveći vojni snabdevač Ukrajine, ne povećaju isporuke ili zajedno s drugim saveznicima ne pronađu alternativne dobavljače, pomoć će biti dodatno smanjena.

Kramnik napominje da je NATO ovo mogao da izbegne povećanjem proizvodnje naoružanja i vojne opreme još 2022, kao i razmeštanjem dodatnih proizvodnih kapaciteta, što bi imalo rezultate do zime 2023/24. Međutim, blok nije imao jedinstvenu viziju u pogledu dodatne proizvodnje naoružanja, što je ozbiljno komplikovalo proces donošenja odluka.

NATO pogrešno procenio sposobnost ruskih trupa

Zato Ukrajina nije dobila neophodnu opremu i naoružanje da probije dobro pripremljene ruske odbrambene linije. Može se pretpostaviti, piše Kramnik u autorskom tekstu za "RT internešenel", da nijedna NATO vojska nije spremna za tako nešto jer je blok pogrešno procenio sposobnost ruskih trupa i njihove odbrambene pozicije. 

Ukrajinska kontraofanziva je pokrenuta sa očiglednim nedostatkom artiljerije, tenkova, a posebno inženjerske opreme, uprkos činjenici da je vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a, general Kristofer Kavoli tvrdio da su ukrajinske trupe potpuno opremljene, precizirao je Kramnik.

S druge strane, NATO je potpisao brojne ugovore o dugoročnom opremanju ukrajinskih trupa, što neće moći da se ostvari nekoliko godina. Poput odluke o transferu borbenih aviona – koja još nije precizirana u smislu obima i vremena isporuke – mnogi stručnjaci su ove ugovore ocenili kao "posleratne", odnosno namenjene nadoknadi gubitaka nakon sukoba. 

Međutim, neuspešan tok ukrajinske kontraofanzive pokrenute u julu čini neizvesnom punu primenu ovih ugovora i namera. Njihovi izgledi će biti još sumnjiviji u slučaju uspešne ruske ofanzive na jesen ili u zimu.

Vojni analitičar dodaje da će na vojnu pomoć Severnoatlantske alijanse Ukrajini sasvim sigurno će uticati i predstojeći izbori u Sjedinjenim Državama, s obzirom na to da se republikanci protive istoj.

Da li će NATO u bliskoj budućnosti moći da poveća pomoć Ukrajini? 

Kramnik je eksplicitan – ništa od veće podrške u vidu naoružanja kijevskom režimu; čak i kada bi se sutra donela odluka o značajnom povećanju proizvodnje naoružanja, vojnoj industriji bi bilo potrebno i do dve godine da da rezultate. 

Ruski analitičar je skrenuo pažnju na još jedan aspekt – vojna oprema sovjetske proizvodnje, odnosno istočnoevropska oprema proizvedena po sovjetskoj licenci, bila je najefikasnija za ukrajinsku vojsku. Sovjetski tenkovi, borbena vozila pešadije i druga oprema koja ne zahteva posebnu obuku, održavanje, infrastrukturu i municiju odmah mogu u borbu, a nivo borbene gotovosti je veći u odnosu na zapadne modele koje je potrebno prilagoditi novom okruženju. 

Dakle, da je NATO još 2022. iskoristio istočnoevropsku vojnoindustrijsku saradnju, koja omogućava proizvodnju tenkova T-72, ​​borbenih vozila pešadije BMP-2, nekih artiljerijskih sistema 122–152 mm i drugih tipova naoružanja i vojne opreme, ova odluka je mogla imati posledice na tok sukoba. 

Međutim, to se nikada nije dogodilo i – s obzirom na to da se poljska odbrambena industrija prebacuje na licenciranu proizvodnju opreme koju je dizajnirala Južna Koreja – verovatno se neće ni dogoditi. 

To znači da će za Ukrajinu ostati nerešena pitanja kao što su nedovoljno snabdevanje vojnom opremom, veoma različite vrste naoružanja, nedostatak municije i problemi s upravljanjem trupama. U takvim okolnostima uspeh neke nove kontraofanzive teško da je moguć.

Generalno lopta – ili vojnotehnička inicijativa u sukobu – sada je u ruskom dvorištu, a od Rusije zavisi koliko će dobro iskoristiti ovu priliku. Vrlo je verovatno da će inicijativa za prebacivanje zapadnih borbenih aviona u Ukrajinu biti tiho napuštena pošto Oružane snage Ukrajine neće moći da ih koriste. Rusija dobro zna da je to tako. 

U teoriji ovakvo stanje bi trebalo da poveća spremnost SAD za pregovore, iako će predstojeći izbori zakomplikovati potencijalne razgovore.

"Dakle, Zapad će najverovatnije nastaviti da podržava ukrajinske oružane snage u meri koja je neophodna za nastavak otpora. To znači da Ukrajina neće imati dovoljno opreme i naoružanja da pokrene novu kontraofanzivu velikih razmera osim ako SAD ne odluče da podele svoj arsenal. Takva odluka bi, međutim, bila u suprotnosti s američkom praksom poslednjih godina, kao i s njihovim strateškim planiranjem koje vidi Kinu kao glavnog rivala na kog treba da usmeri svoje finansijske, vojne i tehnološke resurse", zaključio je Ilja Kramnik za "RT internešenel".

image