Svet
Kako je Nemačka postala stecište desničara
Stranka Alternativa za Nemačku dobija sve veću podršku birača razočaranih mejnstrim politikom
Podrška desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD) skočila je na rekordnih 21 odsto, gurnuvši stranku daleko ispred Socijaldemokrata levog centra i sa svega četiri odsto zaostatka iza Demohrišćana (CDU), stranke desnog centra, piše "Volstrit džornal".
Porast popularnosti pokazuje da nacistička prošlost Nemačke više ne odvraća glasače da prihvate "krajnje desničarski populizam", piše američki list.
Takođe je zanimljivo, dodaje list, da je AfD za razliku od drugih sličnih stranaka u Evropi koje su postale umerenije da bi proširile svoje biračko telo, postao radikalniji, izazivajući strah među bezbednosnim strukturama koje ih doživljavaju kao potencijalno neprijateljske prema demokratskom poretku zemlje.
Uprkos uspesima na lokalnim izborima - naročito na istoku zemlje - malo je verovatno da bi AfD, osnovan 2013. godine, mogao da dođe na vlast na nacionalnom nivou, jer izborni sistem favorizuje vladajuće koalicije, a sve druge stranke su se obavezale da mu se nikada neće pridružiti u vladi. Ipak, stranka bi mogla da dobije dovoljno glasova da oteža upravljanje Nemačkom.
Partija ima nešto više od 10 odsto mesta u nemačkom saveznom parlamentu. Ako bi dobila znatno više na sledećim nacionalnim izborima 2025. godine, to bi otežalo drugim nemačkim strankama da formiraju vladajuću većinu u sve fragmentiranijem političkom pejzažu.
Aktuelna nemačka vlada, prva trostranačka koalicija u posleratnoj istoriji zemlje, već se bori da vlada zbog ograničenog političkog preklapanja između tri stranke, a njen rejting je palo otkako je preuzela vlast.
Uspon AfD-a već utiče na širi politički diskurs. Iako naglašava da neće sarađivati sa AfD-om na nacionalnom nivou, CDU je poslednjih meseci postao glasniji protiv ilegalne imigracije. Zvaničnici vladajućih partija su privatno rekli da je jedan od motiva za odluku vlade da poveća neke socijalne beneficije osmišljen da se suprotstavi privlačnosti AfD-a.
Pristalice kažu da stranka uspeva, jer nudi rešenja za probleme – imigraciju, inflaciju, sukob u Ukrajini – za koje kaže da mejnstrim i centrističke stranke ili ne uspevaju, ili odbijaju da se pozabave nakon decenija provedenih na vlasti.
Uspon AfD odražava rast partija krajnje desnice širom Evrope. Ali dok su se neke druge evropske stranke krajnje desnice približile centru, najotvorenije krilo AfD-a izašlo je kao pobednik iz niza sukoba između umerenih i radikalnih.
Ovo je navelo kritičare da raspravljaju o tome da li je stranka sada neprijateljski raspoložena prema demokratskim institucijama sadržanim u nemačkom ustavu.
Ovakvi stavovi bi mogli da omoguće vlastima da traže zabranu stranke, što je izuzetno retka pojava. Prošle godine, bivši poslanik AfD-a bio je među 25 ljudi uhapšenih zbog navodne zavere za rušenje vlade, delimično motivisane zaverom "Kjuanon", prema tužiocima.
"Ovo je neprijatno blisko stvarima koje smo radili u ovoj zemlji u prošlosti", kaže Kaj Archajmer, politikolog sa Univerziteta u Majncu. "Moglo bi se reći da je ovo trenutak istine, jer sada imamo stranku u nacionalnom parlamentu koja je otvorena za rad sa onima koji žele da ukinu demokratiju".
Zvaničnici AfD-a kažu da su njihovi protivnici nedemokratski jer pokušavaju da ih ukinu. "AfD je sada toliko raširen u društvu da način na koji je predstavljen u štampi nije tačan", rekao je Sebastijan Vipel, bivši komesar policije i lider AfD u Gerlicu koji se kandidovao za gradonačelnika 2019.
"AfD govori stvari koje drugi ljudi neće", kaže jedan od pristalica Vilfrid Volf, 73-godišnjak koji je bio policajac. Žali se da njegova penzija ne prati inflaciju i da više ne može da priušti odmor ili mnoge namirnice koje je kupovao.
Lideri AfD-a pozvali su na ukidanje sankcija Rusiji, tvrdeći da one ne funkcionišu i da su štetne po nemačku ekonomiju. Mnogi simpatizeri AfD-a, posebno na bivšem komunističkom istoku Nemačke, vide Vladimira Putina kao branioca tradicionalnih društvenih vrednosti i bedem protiv percipirane ekspanzije islama.
Martina Jost, članica AfD-a u državnom zakonodavstvu Saksonije kaže da je Nemačkoj, ostareloj zemlji sa premalo mladih radnika, potreban određeni nivo imigracije, ali smatra da previše izbeglica opterećuje sistem i donosi socijalne probleme.
"Ne želimo da imamo istu situaciju kao Francuska, sa njenom ogromnom severnoafričkom zajednicom", rekla je ona, dodajući da su mnogi glasači AfD-a obični ljudi koji veruju da etablirane stranke ne uspevaju da odgovore na njihove frustracije. "Mi nismo čudovišta", rekla je.
