Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena odobrila je slanje kontroverzne municije sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu, kao deo novog paketa vojne pomoći vrednog 175 miliona dolara, saopšteno je iz Pentagona.
Municija sa osiromašenim uranijumom namenjena je američkim tenkovima "abrams", odnosno njihovim topovima kalibra 120 mm.
Novi paket vojne pomoći takođe uključuje druge vrste municije, protivtenkovske raketne sisteme, navigacionu i komunikacionu opremu.
Zamenik portparola generalnog sekretara UN Farhan Hak izrazio je zabrinutost zbog upotrebe osiromašenog uranijuma "bilo gde u svetu", odgovarajući na zahtev RIA Novosti da prokomentariše odluku SAD.
"Naša zabrinutost zbog upotrebe osiromašenog uranijuma bilo gde u svetu je neprekidna i traje i danas", rekao je Hak.
Nakon objave Pentagona, portparol Bele kuće Džon Kirbi ustvrdio je da municija sa osiromašenim uranijumom "ne predstavlja radioaktivnu pretnju" po zemlju, te da ne postoji "ništa" u vezi sa ovim potezom "što bi moglo izazvati kontroverzu", te da ovakvu municiju poseduje i Rusija.
On je ocenio da će ova municija omogućiti kijevskim snagama da budu "efikasnije na bojnom polju."
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u junu napomenuo da Rusija ne koristi granate sa osiromašenim uranijumom iako ih poseduje, ali da zadržava pravo da promeni stav ukoliko ukrajinska vojska upotrebi ovakvu municiju.
Američki zvaničnici su se na kraju odlučili za slanje ovog oružja jer je smatraju najefikasnijom municijom za američke tenkove "abrams", izjavio je neimenovani zvaničnik Ministarstva odbrane SAD za "Politiko".
Prva tranša od 10 "abramsa" stići će u Ukrajinu sredinom septembra, nakon što je grupa ukrajinskih vojnika prošlog meseca završila program obuke za njihovo korišćenje, prethodno je preneo ovaj medij.
Odluka o slanju oružja sa osiromašenim uranijumom dolazi nakon što je Bajdenova administracija Ukrajini poslala takođe kontroverznu kasetnu municiju, a koja je zabranjena u više od 100 zemalja zbog opasnosti koju predstavlja po civile.
SAD i NATO su koristile municiju sa osiromašenim uranijumom u Zalivskom ratu, u ratu u Bosni i Hercegovini, tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, invazije na Irak i bombardovanja ISIS u Siriji.
Britanski i američki zvaničnici su dugo negirali da ova municija nosi dugoročne opasnosti po zdravlje žitelja regiona u kojem se koristi, kao i navode da je ovo oružje povezano sa naglim porastom obolelih od raka i dece rođenih sa defektima u Iraku od 2004. godine nadalje.
Prilikom najave Londona da će slati municiju sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu, međutim, stručnjak iz Opservatorije za konflikte i životnu sredinu Dag Vir istakao je da uranijumska municija stvara "hemijski toksične i radioaktivne čestice OU" kada pogađa teške mete, dodajući da prašina predstavlja rizik za ljude ukoliko se udahne.
Druga nedavna istraživanja su takođe pokazala da bi oružje moglo da proizvede štetne ishode po zdravlje ljudi imajući u vidu na "hemotoksična i radiotoksična" svojstva osiromašenog uranijuma.