U Kijevu se uveliko diskutuje o mogućnosti za održavanje izbora nakon što je američki senator Lindzi Grejem krajem avgusta pozvao Ukrajinu da čak i u ratnom stanju organizuje "slobodno i pošteno glasanje".
Zelenski je već sugerisao da ima ambicije da zadrži fotelju, a što se izbora tiče, spreman je - ako parlament odluči da poništi vanredno stanje tokom koga glasanje ne može biti održano.
To, objašnjava "Politiko", otvara i pitanje demokratskog legitimiteta, budući da većinu televizijskih kanala kontroliše vlada, vojnici bi morali da glasaju na liniji fronta, a milioni potencijalnih glasača su pobegli u inostranstvo.
Zelenski zato tvrdi da bi Zapad morao da pomogne Ukrajini da organizuje glasanje za oko 6,2 miliona ukrajinskih izbeglica, koje su napustile zemlju od početka sukoba, ali i da iskešira 120 miliona evra kako bi se postavila biračka mesta i posmatrači, naročito u borbenim zonama.
Politički analitičari, pa čak i opozicioni poslanici, saglasni su, međutim, da Ukrajina ne može garantovati slobodan, fer i bezbedan izborni proces dok je pod ruskim napadima- TV kanali su cenzurisani, a 20 odsto teritorije ne bi moglo da glasa pošto su pod upravom Rusije.
Šefica odbora Građanske mreže "Opora" koja u Ukrajini nadzire regularnost izbora, Olga Aivazovska, upozorila je da su prevremeni izbori opasnost.
"Na izborima je reč o slobodi govora, slobodnom kretanju, necenzuri, komunikaciji sa biračima, aktivnostima političkih partija... A sve to ne može biti da se garantuje u vrućoj fazi rata", tvrdi ona za "Politiko".
A bez poštenog političkog nadmetanja koje bi, kako kaže, bilo nemoguće pod ograničenjima koje je vlada nametnula u vreme rata - moglo bi da dođe do delegitimizacije vlasti.
"Takvi izbori bili bi daleko od čina demokratije. Zemlja bi mogla da dobije vlast koju biraju samo građani dela Ukrajine koji nije okupirala Rusija. A to će pomoći Kremlju da pojača novu geopolitičku realnost kontrole nad drugim delom Ukrajine", dodala je Ajvazovska.
Zelenski kaže da razume logiku ukrajinskih partnera koji pozivaju Kijev da održi glasanje tokom rata.
"Ako štitite demokratiju, onda i tokom rata treba razmišljati o ovoj zaštiti. Izbori su jedan od načina da se to uradi. Ali nisu izbori tokom rata uzaludno zabranjeni zakonom. Veoma ih je teško sprovesti", kaže Zelenski i dodaje da mu još niko nije pokazao kako da organizuje izbore za vojna lica na linijama fronta i za izbeglice u inostranstvu.
Dok ističe je pomoć u organizovanju glasanja u inostranstvu moguća, Dmitrij Razumkov, ukrajinski poslanik koji je 2019. bio menadžer političke kampanje Zelenskog, ali je sada u opoziciji, kaže da bi voleo da vidi kako će strani posmatrači postavljati svoje misije na liniji fronta koje se stalno bombarduju.
"Ni poslanici, ni Centralna izborna komisija ne mogu da kažu koliko će vremena biti potrebno za izradu novog biračkog spiska. Gde su naši birači i kako organizovati ovaj proces? U našoj zemlji je ogromna teritorija ili pod okupacijom, ili je tamo uništena infrastruktura, nema ljudi, nema mogućnosti da se organizuje izborni proces na terenu", rekao je Razumkov.
I kao da to nije dovoljno, kako on dodaje, svaka predizborna kampanja znači kritiku aktuelne vlasti što bi dovelo do podela u trenutku kada nacija mora da ostane što jedinstvenija.
"Zemlja u ratu ne uklapa se baš najbolje u održavanje izbora. Ali u isto vreme, dobro je što imaju tu debatu. To takođe pokazuje kakva su država. Oni cene samu demokratiju. Tako da to, naravno, prepuštam njima. I videćemo kakav će biti ishod", kaže holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren.
Ukrajinski politički analitičar Vladimir Fesenko ipak poručuje da će izbori pre ili kasnije morati da se održe.
"Ako rat potraje još nekoliko godina, neminovno će se voditi debata o izborima. To će zavisiti od razmera borbi", dodao je analitičar.
Parlament bi onda morao da ukine zabranu izbora tokom rata, da glasa o izmenama budžeta da bi se pronašao novac za izbore i da promeni izborni zakon.
"Potrebne su nam procedure koje će omogućiti ljudima koji su promenili mesto stanovanja da glasaju jer su milioni njih napustili svoje domove. Treba im dati priliku da glasaju. Predviđam da bismo mogli imati izbore 2024. Ali stvarnost će zavisiti od razmera neprijateljstava. Nova eskalacija značila bi da neće biti glasanja", dodao je Fesenko.