Ukrajinske vlasti su u ponedeljak, 4. septembra saopštile da su ruski dronovi prethodne noći eksplodirali na teritoriji Rumunije, koja je članica NATO-a, tokom napada na ukrajinsku lučku infrastrukturu na reci Dunav.
"Prema podacima ukrajinske državne granične službe, sinoć su, tokom masovnog ruskog napada u blizini luke Izmail, ruski 'šehidi' pali uz detonacije na teritoriji Rumunije", izjavio je predstavnik ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenka. Kako je preneo Bi-Bi-Si, Ukrajinci su insistirali da imaju dokaze o eksploziji.
Rumunsko Ministarstvo odbrane je u prvi mah "kategorički poreklo" ukrajinske navode, a u saopštenju koje je objavljeno istog dana naglašeno je da "ni u jednom trenutku sredstva koje je Ruska Federacija koristila za napad nisu predstavljala direktnu vojnu pretnju ni teritoriji Rumunije, niti njenim teritorijalnim vodama".
Rumunske vlasti su, ipak, nekoliko dana kasnije promenile priču, nakon što je tamošnji ministar odbrane Angel Tilvar posetio oblast delte Dunava. On je lokalnim medijima rekao da su pronađeni ostaci nečega "što bi najverovatnije mogao biti dron" na istoku oblasti Tulča, nedaleko od Dunava, koji u tom delu svog toka formira prirodnu granicu između Rumunije i Ukrajine.
"Potvrđujem da su u ovoj oblasti pronađeni delovi koji mogu biti od drona", rekao je rumunski ministar i dodao da delovi ne predstavljaju pretnju, prenosi AP. Objavljeno je i da su rumunske vlasti započele istragu kako bi utvrdili da li su navodni ostaci drona deo ruskog oružja.
Ulje na vatru ubrzo je dolio rumunski predsednik Klaus Joanis koji je, ne sačekavši rezultate istrage, rekao da bi napad predstavljao ozbiljno kršenje suvereniteta Rumunije.
"Ukoliko se potvrdi da ti delovi pripadaju ruskom dronu, takva situacija bi bila potpuno nedopustiva i predstavljala bi ozbiljno narušavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Rumunije, koja je članica NATO-a", rekao je on na samitu Inicijative tri mora u Bukureštu.
Upravo je činjenica da je Rumunija članica NATO-a od ključnog značaja – pošto se nalazi ispod "bezbednosnog kišobrana" koji pruža član 5 Povelje Alijanse.
Reč je o dobro poznatoj odredbi koja propisuje da je "napad na jednog člana Saveza napad na sve", odnosno da u slučaju da jedna članica NATO-a bude napadnuta, ostale moraju da preduzmu mere kako bi joj pomogle u odbrani. Taj član je do sada aktiviran samo jednom, kada su se na njega u septembru 2001. godine pozvale Sjedinjene Američke Države nakon terorističkih napada 11. septembra.
"Mislim da je Ukrajina od početka delovanja ruskih oružanih slaga po lukama na ušću Dunava u Crno more, gledala da na bilo koji način inscenira dejstvo ruske vojske na rumunskoj teritoriji kako bi to pripisali nesposobnosti NATO-a da štiti svoj u teritoriju i kako bi ih uvukli u sukob", kaže za RT Balkan general u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač.
Ukrajinska luka Izmail na Dunavu postala je izuzetno značajna za Kijev od kada se Rusija povukla iz Sporazuma o izvozu žita, pošto je u pitanju jedna od retkih luka iz kojih ta zemlja i dalje može da izvozi prehrambene proizvode pomorskim putem, kroz teritorijalne vode Rumunije i Bugarske. Ipak, njen kapacitet je višestruko manji od luke u Odesi i ne predstavlja adekvatnu zamenu za nju.
Kako navodi Kovač, incident na rumunsko-ukrajinskoj granici bi mogao biti delo ukrajinskih obaveštajnih službi.
Samim tim nije iznenađujuće to što zvaničnici NATO-a reaguju krajnje oprezno kada dođe do incidenata koji bi se mogli protumačiti kao napad na neku od članica tog saveza. To se desilo i ovog puta, pošto je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da ta organizacija "nema nikakvih indikacija da su ostaci drona pronađeni na rumunskoj teritoriji posledica namernih ruskog napada".
Dešavanja u Rumuniji podsećaju na sličan incident koji je sredinom novembra prošle godine dogodio u Poljskoj, kada je došlo do eksplozije u poljskom selu Pševodovov, nedaleko od granice sa Ukrajinom, u kojoj je poginulo dvoje ljudi. Ukrajina je u prvi mah pokušala da za taj napad optuži Rusiju, ali su zapadne zemlje uskoro utvrdile da je najverovatnije reč o zalutaloj raketi ukrajinske PVO.
I Mitar Kovač se slaže da između incidenata u Poljskoj i Rumuniji ima sličnosti pošto, kako on navodi, Ukrajina "ima za cilj da preko Kalinjingrada i Dunava pokuša da uvuče te dve zemlje u konflikt".
Postoji li opasnost od direktnog uključivanja NATO trupa u ukrajinski sukob?
Od samog početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, vlasti u Kijevu su pokušale da na svaki način privuku i direktnije uključe NATO u svoj sukob sa Rusijom, što je ta Alijansa nedvosmisleno odbijala.
Na primer, Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je 28. februara 2022. godine, svega nekoliko dana nakon početka SVO, pozvao NATO da uspostavi zonu zabrane leta iznad Ukrajine, što su gotovo sve članice tog saveza ubrzo odbacile.
Zapadne zemlje su do sada strogo pazile da ne pređu granicu koja bi mogla da se okarakteriše kao direktno učešće u borbama i tokom ukrajinskih provokacija.
To je slučaj čak i sa nekim od najvatrenijih zagovornika Ukrajine, poput poljskog predsednika Andžeja Dude, koji je neposredno nakon eksplozije koja je prošlog novembra odnela život dvoje ljudi u njegovoj zemlji izjavio da je najverovatnije reč o raketi ukrajinskog PVO i da nema dokaza da je reč o namernom napadu u koji bi mogla biti umešana Rusija.
Međutim, ipak postoji strah da bi politika zapadnih prestonica mogla da dovede do eskalacije koja bi rezultirala slanjem evropskih i američkih vojnika u Ukrajinu.
O tome je već govorila članica Predstavničkog doma SAD Mardžori Tejlor Grin, koja je rekla da je plaši mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata i da bi sledeća eskalacija sukoba u Ukrajini mogla da uključi slanje američkih vojnika u tu državu.
"To me najviše plaši. Mislim da demokrate, Stejt department i administracija predsednika Bajdena mogu da krenu u tom pravcu zato što ne žele da se povuku iz Ukrajine" rekla je ona.
General Mitar Kovač, ipak, ne smatra da je Americi u interesu da se direktno uključi u sukob, već da im trenutni model po kom oni šalju oružje a Ukrajinci se bore sasvim odgovara.
"Sigurno da Amerika nema interes da se direktno uključuje u sukob i ona će to izbeći po svaku cenu. Ipak, moguće je da ona želi da uvuče neke evropske članice u konflikt. To je ono što Amerika želi u širem smislu - da se evropske članice brane same, a da će im SAD pomoći bez direktnog uključivanja u sukob", kaže sagovornik RT Balkan.
Kako stvari stoje, eskalacija sukoba je izbegnuta i ovaj put, ali neka pitanja i dalje ostaju bez odgovora, pre svega to koliko je "nenamernih incidenata" potrebno pre nego što neka usijana glava povuče nepromišljen potez i odluči da uvuče NATO u direktan sukob a Rusijom,
Stiče se utisak da bi mnogi u Kijevu želeli da dođe do takvog razvoja situacije.