Multilateralizam, koji je već toliko ugrožen da je Generalna skupština UN 75. jubilarnu sednicu 2020. godine posvetila "reafirmaciji kolektivne posvećenosti" tom principu, suočava se sa daljom erozijom usled raspada odnosa Rusije i Zapada i sve većih tenzija između SAD i Kine, u koje se povremeno uključuje i Evropa, piše u autorskom tekstu Kanval Sibal, penzionisani indijski ministar spoljnih poslova i bivši ambasador u Rusiji koji je bio na ambasadorskim pozicijama u Turskoj, Egiptu i Francuskoj, a u Vašingtonu je obavljao funkciju zamenika šefa misije.
Globalizacija, suštinski ukorenjena u multilateralizmu, preokreće se. Nakon potresa izazvanog pandemijom, globalna ekonomija je pod sve većim pritiskom zbog kontinuiranog sukoba u Ukrajini i neograničene upotrebe sankcija, koje Zapad koristi za postizanje političkih ciljeva protiv svojih određenih protivnika, bez brige o poremećajima koje to izaziva u normalnoj razmeni između trećih zemalja. Jednostrane sankcije, naime, krše logiku multilateralizma, objašnjava Sibal za RT.
G20 je osnovana da okupi razvijene zemlje i privrede u usponu kako bi se zajednički bavile pitanjima globalnog rasta i finansijske stabilnosti koje grupa G7 nije mogla sama da radi nakon finansijske krize 2008. izazvane lošim upravljanjem bankarskim sektorom SAD.
G20 je u izvesnom smislu bila znak multipolarnosti, ali najpre sa namerom da je ukroti i zadrži pod američkim nadzorom.
Budućnost G20 je sada neizvesna. Malo je verovatno da će sankcije Zapada Rusiji biti ukinute u dogledno vreme. To znači da nikakva potencijalna saradnja Zapada i Rusije u Savetu bezbednosti UN po određenim pitanjima neće biti izvodljiva, ocenjuje diplomata.
G20 već oseća trenutne geopolitičke tenzije. Na primer, nijedna zajednička izjava nije mogla da bude izdata na kraju sastanaka ministara država G20 kojima je predsedavala Indija. Zapad je odlučan da spreči bilo kakvu zajedničku deklaraciju osim ako ne dođe do jasnog osuđivanja ruske "ničim izazvane" vojne intervencije u Ukrajini, a Moskva se smatra odgovornom za pitanja kao globalne ekonomske posledice sukoba, uključujući i nestašicu hrane u najsiromašnijim državama.
S obzirom da je Zapad nepokolebljiv po tom pitanju i da Rusija, uz podršku Kine, sada ne želi da prihvati čak ni kompromisni jezik zajedničke izjave G20 na Baliju i insistira da je mandat G20 samo da se bavi ekonomskim i finansijskim pitanjima, biće iznenađujuće ako sa samita u Nju Delhiju ovog vikenda bude objavljena zajednička izvaja.
Odsustvo predsednika Rusije i Kine, Vladimira Putina i Si Đinpinga, pokazuje koliko su međunarodni odnosi postali fragmentirani, do te mere da se ne smatra vrednim držati otvorene kanale komunikacije između velikih sila u vreme kada su ugroženi međunarodni mir i bezbednost, kao i globalna ekonomska i finansijska stabilnost, navodi Sibal.
Prisustvo predsednika Putina bilo bi pozitivan gest prema Indiji, koja nije osudila Rusiju uprkos pritiscima Zapada, i koja je trpela zapadne napade zbog kupovine ruske nafte i odbila da pozove predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog u goste.
Međutim, Putinovo odsustvo bi takođe poštedelo Indiju diplomatskih glavobolja u upravljanju tenzijama između Rusije i Zapada. Ruska delegacija je, naravno, u potpunosti učestvovala u sastancima G20 u različitim oblastima, objašnjava indijski diplomata i bivši ministar spoljnih poslova Indije.
Razlozi za odluku predsednika Sija da ne prisustvuje su složeniji. Kina je i dalje u napetom graničnom sukobu sa Indijom, trupe obe zemlje suočene na Himalajima, a 19 rundi pregovora nisu u potpunosti smirile situaciju.
Kratak razgovor Sija i premijera Indije Narendre Modija na samitu BRIKS-a prošlog meseca u Johanesburgu kako se čini nije bio dovoljno produktivan. Predsednik Si je možda osetio da bi u Indiji mogao da bude dočekan hladno. Ako se ne održi bilateralni dijalog sa Indijom, to bi produbilo razlike, a situaciju bi pogoršalo i da se dijalog održi, a da Kina nema planove da smiri krizu.
Za žaljenje je što je G20 – koji na svom dnevnom redu ima pitanja klime, zelene energije, ciljeve održivog razvoja, trgovine, pitanja duga, reforme multilateralnih banaka, reforme UN, sigurnost hrane, zdravlje, razvoj koji predvode žene, kriptovalute, sajber kriminal, lažne vesti, terorizam, turizam i kulturu i tako dalje, a o kojima postoji opšti konsenzus – talac Zapada po pitanju Ukrajine do te mere da se ne dozvoljava izdavanje zajedničke izjave.