Američke demokrate izlaze na međuizbore suočene s "noćnom morom" – nisu uspeli da obuzdaju inflaciju i opterećeni su velikim gafovima predsednika Džozefa Bajdena, ocenjuje Si-En-En.
Pale su u vodu nade da će to što je Vrhovni sud poništio pravo na abortus, te niz uspeha u usvajanju zakona u Kongresu, sprečiti poraz vladajuće stranke na međuizborima. Pri tome, visoki životni troškovi idu u prilog sve većoj recesiji.
Demokrate rizikuju i da izgube kontrolu nad Predstavničkim domom, a republikanci se nadaju većini u Senatu, što će dodatno opteretiti Bajdenovu kandidaturu za reizbor na mesto predsednika. Uz to Donald Tramp očigledno namerava da u narednim danima objavi svoju kandidaturu za povratak u Belu kuću.
Očekuje se da će politički podeljena nacija, koju ujedinjuje samo osećanje nezadovoljstva kursom kojim idu SAD, iskoristiti izbore da kazni stranku na vlasti.
"Evo gde su demokrate: oni poriču inflaciju, oni negiraju zločine, oni negiraju obrazovanje", izjavila je predsednica Republičkog nacionalnog komiteta Rona Makdanijel u emisiji "Stejt ov junion" Si-En-Ena.
S druge strane, dugogodišnji demokratski konsultant Hilari Rozen rekla je u istoj emisiji da je njena stranka pogrešno procenila raspoloženje biračkog tela.
"Lojalan sam demokrata, ali nisam srećna. Mislim da nismo slušali glasače pred ove izbore. I mislim da ćemo imati lošu noć. Jer kada vam birači iznova i iznova govore da im je najviše stalo do ekonomije, treba da ih slušate."
Bivši demokratski predsednički kandidat Berni Sanders, nezavisni senator iz Vermonta, upozoravao je prethodnih nedelja Belu kuću da se hitno uhvati ukoštac s ekonomskim problemima, premda je priznao stav svoje stranke da su demokratska načela na udaru, i istakao važnost prava na abortus.
Čini se da su demokrate kasno shvatile da povoljan period tokom leta, podstaknut padom cena benzina, neće trajati dovoljno dugo da ublaži teške političke okolnosti izazvane privrednim problemima.
Loše izglede za demokrate potvrdila je anketa Si-En-Ena objavljena prošle sedmice –konstatovano je da je za oko 51 odsto glasača ključna ekonomija u opredeljivanju kome će dati glas. Samo 15 odsto je navelo pitanje abortusa. Među biračima kojima je ekonomija najveća briga 71 odsto planira da glasa za republikance u svom okrugu za Predstavnički dom. A 75 odsto glasača misli da je privreda već u recesiji, što znači da će Bajdenovi napori da istakne neka nesumnjivo jaka ekonomska polja – uključujući nisku stopu nezaposlenosti – verovatno ostati bez rezultata.
Bajden je tvrdio da je ponovo pokrenuo proizvodnju, masovno otvorio nova radna mesta, te da ulaže snažne napore da se suprotstavi Kini. Takođe, upozoravao je da će republikanci uništiti socijalno i zdravstveno osiguranje na koje se mnogi Amerikanci oslanjaju. Ipak, u praksi, predsednik ne može mnogo da uradi ne bi li sam brzo spustio inflaciju. Tu su presudne Federalne rezerve a strategija Centralne banke da poveća kamatne stopa mogla bi da izazove recesiju koja bi dodatno ugrozila Bajdenovo predsednikovanje.
Republikanskoj partiji ide u prilog i to što je Tramp odložio svoju očekivanu najavu kampanje za predsedničkog kandidata do kraja međuizbora, i tako lišio Bajdena mogućnosti da ove izbore iskoristi za direktan sukob s pobunjenikom, čime bi potencijalno ublažio svoj niski rejting i pridobio glasače koji su Trampovi protivnici.