Međuizbori u SAD: Republikanci preuzimaju Predstavnički dom?

Desetine miliona Amerikanaca izaći će na birališta danas kako bi glasali na međuizborima, koji će odrediti ko će kontrolisati Kongres i potencijalno preoblikovati administraciju Džozefa Bajdena nakon skoro dve godine na funkciji.

Poslednje analize pokazuju da će Republikanska partija (GOP) osvojiti dovoljno mesta u Predstavničkom domu i povratiti kontrolu nad donjim domom Kongresa - što će iskoristiti da ometaju Bajdenove planove i pokrenu istrage o njegovoj administraciji, piše "Fajnenšl tajms".

Odnos snaga u Senatu, međutim, zavisiće od ishoda u nekoliko država - posebno u Pensilvaniji, Nevadi i Džordžiji, gde je "mrtva trka" između republikanaca i demokrata.

Od ponedeljka popodne, više od 41 milion Amerikanaca je već glasalo prevremenim glasanjem, bilo lično ili putem pošte, što ukazuje na visoku izlaznost koja bi mogla da premaši 122 miliona ljudi koji su glasali na izborima na sredini mandata 2018.

Američki politički stratezi ocenjuju da će u visoko polarizovanom okruženju ishod zavisiti od toga koja će strana uspeti da privoli svoju tradicionalnu bazu birača da se pojavi na biralištima u ključnim izbornim jedinicama.

Međutim, promene u osećanjima među neopredeljenim glasačima takođe mogu biti presudne u najtežim trkama, uključujući i to da li će fakultetski obrazovane žene u predgrađima ostati uz demokrate i u kojoj meri bi republikanci mogli da ostvare poene među hispano i afroameričkim biračima.

Pre četiri godine, reakcija protiv Donalda Trampa dovela je do toga da demokrate zauzmu većinu u Predstavničkom domu, ali ove godine su se politički vetrovi pomerili u suprotnom smeru, usred nezadovoljstva birača visokom inflacijom, kriminalom i imigracijom koja je išla na ruku republikancima.

Demokrate su ponovo zauzele deo terena nakon što je Vrhovni sud poništio ustavno pravo na abortus i istražio Trampove veze sa napadom na američki Kapitol 6. januara 2021. i njegovim lošim rukovanjem gomilom osetljivih dokumenata nacionalne bezbednosti u njegovom Mar-a-Lagu prebivalištu na Floridi.

Ipak, taj napredak je zaustavljen tokom prošlog meseca, kada su republikanci zbili redove iza svojih kandidata dok su se demokrate borile sa obeshrabrujućim podacima o inflaciji i rastu troškova života.

Pored novih poslanika u Kongresu, glasanje u utorak će takođe uključivati ključne trke za guvernere države, pri čemu se demokrate Keti Hočul i Grečen Vitmer bore za ponovni izbor u Njujorku i Mičigenu, dok republikanci Ron DeSantis i Greg Abot traže nove mandate na Floridi i Teksasu.

Pomno će se pratiti i guvernerska trka u Arizoni, gde je Keri Lejk, bivša voditeljka televizijskih vesti koju podržava Tramp, u tesnoj trci sa demokratom Kejti Hobs.

U ponedeljak uveče, Bajden je otputovao u Merilend na svoj poslednji predizborni skup kako bi podržao Vesa Mura, demokratu koji se kandiduje za guvernera, za koga se očekuje da će pobediti u svojoj trci. U međuvremenu, Tramp je u Ohaju vodio kampanju za Džej Di Vensa, kapitalistu, pisca i nekadašnjeg kritičara bivšeg predsednika koji se kandiduje za mesto u Senatu.

Bajden i Tramp su signalizirali da žele ponovo da se kandiduju za predsednika 2024. godine, ali bi na njihove odluke mogli da utiču rezultati izbora u utorak.

Sa obe strane se čuju glasovi koji privatno, pa čak i javno, pozivaju da se pojave alternative u trci za Belu kuću i ti glasovi bi, ocenjuje "Fajnenšl tajms", mogli da budu ohrabreni slabim rezultatima kandidata koji su predsednik i bivši predsednik podržali.