Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena poslala je Ukrajini pomoć u naoružanju vrednu 40 milijardi dolara, uključujući PVO sisteme HIMARS i rakete "patriot", ali se Pentagon takođe oslanja i na manje poznate trgovce oružjem poput Marka Moralesa, koji imaju veze uz pomoć kojih mogu da obezbede oružje nižeg kvaliteta ili ono iz sovjetske ere, piše američki "Njujork tajms".
U članku američkog lista, opisuje se sastanak u luksuznom kijevskom hotelu na kojem su između ostalog bili Morales, čija firma ima sedište na Floridi, i glavni vodnik ukrajinske vojske Vladimir Kojfman, kojeg, kako se navodi, američki trgovac plaća kako bi mu organizovao sastanke sa vladinim kontaktima. "Njujork tajms" poziva se na svedočenja dvojice prisutnih na sastanku na kojem se govorilo o naoružavanju ukrajinskih trupa, a koji nisu imenovani u članku. Opisuje se da je to "prikriveni deo ratne strategije Bajdenove administracije".
Navodeći da se i sam Pentagon oslanja na ovakve trgovce oružjem, navodi se da oni rade u inače sivoj zoni trgovine oružjem koja je postala još neprozirnija otkako je Ukrajina odbacila godine donošenja antikorupcijskih zakona.
"Trgovci oružjem pohrlili su u Ukrajinu podržani milijardama dolara strane pomoći".
Kako se ističe, Morales je među najznačajnijim ukrajinskim snabdevačima, a Pentagon je potpisao sa njegovom kompanijom ugovore vredne milijardu dolara, uglavnom za kupovinu municije. Izveštaji pokazuju da je zaradio oko 200 miliona dolara "sa strane" prodajući direktno Ukrajini.
Osim što je zaposlio Kojfmana, na Moralesovom platnom spisku bio je i dugogodišnji savetnik ukrajinskog ministra odbrane Alekseja Reznikova koji je nedavno smenjen uz sumnje na korupciju i loše upravljanje. Pod istragom ukrajinskih antikorupcijskih organa je i Moralesova kompanija zbog mogućih štetnih ugovora.
Takvi ugovori, kako se dodaje, podsećaju na vremena za koja se u tekstu navodi da su ukrajinska prošlost, kada su trgovci oružjem razvijali prijateljske odnose sa vojnim zvaničnicima, potpisivali u tajnosti ugovore, a protiv snabdevača oružjem se vodile istrage. Sjedinjene Države pozivale su ukrajinsko rukovodstvo više od deset godina da srede sistem.
Morales verovatno nije bio "prvi izbor" Pentagona, piše američki list. Ministarstvo pravde optužilo ga je 2009. godine zbog utaje i pranja para nakon što je snimljen na traci kako razmatra načine da plati mito stranim zvaničnicima. FBI je loše vodio istragu i optužbe su na kraju odbačene, dodaje se u tekstu.
Rat je izmenio računicu i Ukrajinaca i Amerikanaca, a Bajdenovoj administraciji, koja traži načine da naoruža Ukrajinu, ali ne želi da angažuje trupe, potrebni su ljudi poput Moralesa, koji se dokazao u Avganistanu i Siriji da može da neometano obezbeđuje i isporučuje oružje.
Morales nije prihvatio zahtev za intervju, a glavni savetnik njegove kompanije "Global ordnans" Brajan van Brant naveo je u pisanom odgovoru da kompanija u svom poslovanju poštuje zakone i propise.
Za Kojfmana se navodi da je Amerikanac ukrajinskog porekla, "regrutovan" kada je počela ruska Specijalna vojna operacija čije vojne dužnosti nisu najjasnije, ali da je prema rečima jednog vladinog zvaničnika on osoba kojoj se treba obratiti kada je u pitanju nabavka oružja.
Van Brant je objasnio da se Kojfman bavi ugovorima u Ukrajini i dogovara sastanke između njihovih zaposlenih i ukrajinskog Ministarstva odbrane, dok sam Kojfman, koji radi za Moralesovu firmu od početka 2021. godine, kaže da u vojsci radi besplatno i da jedan posao nema veze s onim drugim.
Prošle godine, "Global ordnans" objavio je video na Linkdinu narednika Kojfmana u vojničkoj uniformi kako stoji pored, kako je sam rekao, masovne grobnice i izgovara:"Treba nam municija, trebaju nam rakete". On se nije predstavio kao zaposleni "Global ordnansa" koji prodaje rakete i municiju, ističe se u tekstu.
Prema američkom zakonu, kompanijama je zabranjeno da plaćaju strane zvaničnike kako bi pogurale svoje poslovne interese, a to se odnosi i na dobrovoljce poput narednika Kojfmana, dok ukrajinski propisi zabranjuju vojnim zvaničnicima da se angažuju u poslovima " sa strane". Da li Kojfman potpada pod taj zakon zavisi od njegovih vojnih zaduženja, ne samo od njegovog čina.
On sam za sebe kaže da je "civilni borac", dok Van Brant navodi da ukrajinska strana zna za njegovo angažovanje u američkoj kompaniji, kao i da ga je proverio i Stejt department.
Na pitanje "Njujork tajmsa" o ovome, portparol Stejt departmenta naveo je da ne može da potvrdi "postojanje istrage o mogućem kršenju propisa o međunarodnoj trgovini oružjem", iako se pitanje nije odnosilo na bilo kakvu istragu.
Morales je zaposlio i Denisa Vanaša, dugogodišnjeg savetnika ukrajinskog ministra odbrane koji je napustio to mesto kako bi se pridružio "Global ordnansu", a Van Brant navodi da je ministarstvo odobrilo njegovo zapošljavanje.
Moralesovi konkurenti navode da on ima nepoštenu prednost, ali ne zbog veza sa Kojfmanom ili Vanašom, već zbog njegovih veza sa Pentagonom, ističe se u tekstu.
Trgovci oružjem iz celog sveta nadmeću se da kupe organičene količine sovjetskog naoružanja, uglavnom iz Istočne Evrope, kako bi ga prodali Ukrajini. Ali sa novcem koji mu stiže iz Vašingtona, Morales može da ponudi bolju cenu od svojih konkurenata, reklo je nekoliko istočnoevropskih trgovaca oružjem.
"Nema ničeg nelegalnog u davanju bolje ponude od konkurencije, Ali ovo pokazuje kako Pentagon oblikuje svetsko tržište oružja i stvara bogate trgovce sa političkim vezama".
Ukrajinske antikorupcijske grupe navode da bi milijarde dolara koje se upumpavaju u istočnoevropsko tržište oružja mogle da oblikuju politiku i vojske i mnogo posle završetka ukrajinskog konflikta.
Na neki način, pritužbe na račun Moralesa mogle bi da imaju korena i u tome što radi posao bolje od drugih i uspeo je da oružje iz Bugarske, Egipta, Jordana i Pakistana dopremi do Ukrajine. Takođe, daleko od toga da je jedini trgovac oružjem sa političkim vezama u ukrajinskoj vlasti.
Njegova karijera trgovca oružjem mogla je da bude okončana kada je 2010. godine pokrenuta istraga protiv njega. Napustio je ovu industriju na dve godine i bavio se prodajom nameštaja za firmu svog tasta. Optužbe protiv njega odbačene su 2012, a već naredne godine osnovao je "Global ordnans".
Prodavao je oružje Pentagonu koji ga je koristio za borbu protiv Islamske države, a njegova mreža koja se proteže u SAD, Istočnoj Evropi i Bliskom istoku pokazala se kao pouzdana, pa je Pentagon uskoro postao njegov najveći klijent. "Global ordnans" potpisao je s njima ugovore vredne više od 78 miliona dolara između 2016. i 2019. godine.
Nedelju dana pre početka ruske Specijalne vojne operacije, "Global ordnans" potpisao je s Pentagonom ugovor vredan do 750 miliona dolara kako bi se pomoglo američkim saveznicima. To je postao zamajac za naoružavanje Ukrajine. Usledile su još stotine miliona dolara.
Pentagon nije odgovorio na pitanja u vezi sa ugovorima sa ovom kompanijom, dodaje se u tekstu.
Kako se ističe, na početku sukoba u Ukrajini, "Global ordnans" imao je skladište puno municije u Bugarskoj koju je Pentagon namenio za upotrebu u Avganistanu, ali je umesto toga poslata Ukrajini. Tako je Morales postao neprocenjiv u ranim danima sukoba i dobio naklonost ukrajinskih zvaničnika.
Ali, bilo je i turbulencija. Posledica mahnite ukrajinske kupovine oružja bilo je nadmetanje između državnih i privatnih kompanija, pri čemu u slučaju da se kupovina oružja obavlja preko državne kompanije prihod ubira država, dok u slučaju privatnika, zarada ide njima.
Tako je na početku sukoba, oklopna vozila od Egipta trebalo da kupi državna komapnija "Ukrinmaš" koja je ispregovarala kupovinu vrednu oko 65 miliona dolara. Ugovor je, međutim, zapeo, a uskoro se kao nabavljač vozila pojavio Morales. Zarada od prodaje ukrajinskoj vojsci otišla je njegovom "Global ordnansu", a ne ukrajinskom državnom preduzeću.
Povela se i istraga oko ove nabake, jer dopremljena vozila nisu imala odgovarajuću opremu, pa se ispitivalo ko je u Ministarstvu odbrane odobrio ovaj ugovor sa američkom kompanijom. Van Brant kaže da su ove istrage rutinska stvar i da ukrajinske vlasti ispituju svaki vojni ugovor.
"Morales u Ukrajini vidi svetlu budućnost", konstatuje se u tekstu.
Na sastanku s početka članka u kijevskom hotelu kada se pokrenulo pitanje budućih velikih nabavki, Morales je, navodno, rekao da je spreman da ih obezbedi.