Dokumenta anonimno prosleđena portalu "Mint pres njuz" (MPN) pokazuju da Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), ozloglašena paravan organizacija CIA-e, postavlja temelje za obojenu revoluciju u Indoneziji.
U februaru 2024. građani će izabrati svog predsednika, potpredsednika i oba zakonodavna doma. Džoko Vidodo, koga Indonežani vole, ne može da se kandiduje za treći mandat, a NED se sprema da preuzme vlast nakon njegovog odlaska, uprkos izričitim upozorenjima indonežanske obaveštajne agencije upućenim američkim zvaničnicima da se ne mešaju.
NED posluje u više od 100 zemalja i raspoređuje više od 2.000 grantova svake godine. U Indoneziji, ove sume su pomogle da NED proširi svoj uticaj na različite nevladine organizacije, grupe civilnog društva i, što je najvažnije, političke stranke i kandidate širom ideološkog spektra.
Ova igra na što širu rasprostranjenost donekle doprinosi tezi da će američka opcija, na ovaj ili onaj način, izaći kao pobednik sledećeg februara. Međutim, prava armija NED operativaca na terenu takođe je spremna da izazove, ako ne i poništi rezultate ako pobede "pogrešni" ljudi. Lični grantovi – drugim rečima, mito – iz NED-a su već tajno podeljeni Indonežanima za organizovanje antivladinih protesta, navodi portal MPN.
Kakvu mentalnu gimnastiku NED sprema za dan izbora nije jasno, iako je sigurno da će varnice leteti. U najmanju ruku, ovi dokumenti prosleđeni MPN-u, u velikoj meri potkrepljuju ono što je Reganov čovek Alen Vajnštajn otvoreno priznao 1991: Mnogo toga što danas radimo javno, CIA je tajno radila pre 25 godina.
Džokovi efekat
Vidodo je nešto poput rok zvezde. Prvi indonežanski lider koji nije došao iz političke ili vojne elite od teško stečene nezavisnosti od Holanđana 1949. godine, rođen je i odrastao u sirotinjskoj četvrti na obali reke u Surakarti. Odatle se borio da postane gradonačelnik svog rodnog grada 2005, zatim guverner Džakarte 2012, a zatim predsednik dve godine kasnije.
Na svakom koraku, Vidodo - poznat kao Džokovi - borio se sa birokratijom i korupcijom dok je sprovodio programe za pružanje univerzalne zdravstvene zaštite, ekonomskog rasta, radikalnog razvoja infrastrukture i materijalnih poboljšanja života prosečnih građana.
Vidodovi uspesi stimulisali su indonezijsko tržište akcija i valutu. To je moglo da ga učini idealnim liderom iz perspektive Vašingtona, međutim, predsednik je takođe dao prioritet "zaštiti suvereniteta Indonezije" i ograničavanju prekomorskog uticaja u Džakarti. Drugim rečima, vodi veoma nezavisnu spoljnu politiku, ukazuje MPN.
Kada je Džakarta bila domaćin samita G20 te godine, on je pozvao ne samo Vladimira Zelenskog, već i Vladimira Putina da prisustvuje uprkos žestokim kritikama Zapada.
Na mnogo načina, Vidodo oponaša vladavinu Sukarna, prvog predsednika Indonezije od 1945. do 1967. Njegova politika, domaća i međunarodna, bila je eksplicitno antiimperijalistička. Kod kuće je sprečio zapadnu eksploataciju ogromnog bogatstva svoje zemlje, dok je održavao srdačne odnose i sa Istokom i sa Zapadom i lično se zalagao za Pokret nesvrstanih, čiji su članovi izbegavali oba bloka moći da bi krenuli nezavisnim putem.
Sukarnovo smelo odbijanje da se povinuje imperijalnim interesima učinilo ga je potpuno obeleženim čovekom. Godine 1965. zbačen je sa vlasti u krvavom vojnom udaru koji su sponzorisali CIA i MI6, čime je započela 30 godišnja vojna diktatura na čelu sa generalom Suhartom. Preko milion ljudi je ubijeno kroz politički motivisane masakre, pogubljenja, proizvoljno zatvaranje i divlju represiju. Čak i CIA opisuje njegovu čistku levičara kao "jedno od najgorih masovnih ubistava 20. veka".
Vidodo se sada sprema da napusti funkciju, njegovi ustavom propisani mandati su gotovi, a lični rejting na vrhunskom nivou. Vidodov skori odlazak otvara prostor koji NED želi da ispuni. Na sreću, čini se malo verovatnim ponavljanje pokolja koje su organizovale zapadne obaveštajne agencije pre nekoliko decenija.
Ali procureli dokumenti do kojih je došao MPN jasno pokazuju da se američka imperija sprema da izvede još jedan državni udar u Džakarti pod okriljem "promocije demokratije".
Fondovi, lideri u nastajanju i odbrana američkih interesa
Ovo je bio razlog postojanja NED-a od osnivanja 1983. godine. Organizaciju su direktno osnovali visoki zvaničnici CIA i spoljnopolitički aparatčici SAD da bi služila kao javni mehanizam za tradicionalnu tajnu podršku američke špijunske agencije opozicionim grupama, aktivističkim pokretima i medijima u inostranstvu koji se bave propagandom i političkim aktivizmom kako bi poremetili, destabilizovali i smenili "neprijateljske" režime.
Zloćudno mešanje NED-a traje godinama i uključivalo je sponzorisanje neuspele pobune na Kubi, usmeravanje novca separatističkim demonstrantima u Hongkongu i pokušaj rušenja beloruske vlade.
Procureli fajlovi objavljeni na uglednom portalu "Mint pres" su nedeljni brifinzi koji su slati iz indonežanske kancelarije Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) nazad u sedište u Vašington tokom juna, jula i avgusta 2023. IRI je ključna komponenta NED-a, koja obično radi sa drugom, Nacionalnim demokratskim institutom (NDI), na operacijama promene režima u inostranstvu. Oba instituta povezana su sa svojim istoimenim političkim partijama kod kuće.
Ovi brifinzi pružaju ažurirane informacije o administrativnim pitanjima, lokalnim političkim dešavanjima, aktivnostima osoblja, isečcima iz štampe i napretku IRI-ja u ispunjavanju ciljeva svog NED granta u Indoneziji "kako bi se poboljšao kapacitet lidera političkih partija u nastajanju da preuzmu liderske pozicije u partijama i deluju kao nosioci promena u podršci povećanju unutrašnje partijske demokratije, transparentnosti i odgovora građanima".
Poslednji dostupni zapisi o donaciji NED-a, iz 2022. godine, pokazuju da je republikanski institut za ovo dobio 700.000 dolara.
Svake nedelje, IRI je izveštavao o svojoj saradnji sa "liderima u nastajanju" - diplomcima NED programa obuke, a sada istaknutim članovima desetina političkih partija, lokalnih nevladinih organizacija i organizacija civilnog društva. Mnogi se kandiduju za izbore 2024. godine, pošto su podučeni vođenju kampanje i strategijama angažovanja birača i osporavanja neodgovarajućih rezultata izbora.
Jedan od najzanimljivijih delova procurelih dokumenata je brifing od 28. juna ove godine. U njemu je zabeleženo kako su se predstavnici IRI sastali sa visokorangiranim članovima ambasade SAD u Džakarti, uključujući njenog političkog službenika Teda Majnhovera. On je "preneo zabrinutost SAD" u vezi sa izborima 2024, posebno kako su izborne šanse ministra odbrane Prabova Subjanta "dramatično porasle", što znači da je on "bio na najvišem mestu prema anketama". U međuvremenu, rejting bivšeg guvernera Džakarte Anijesa Basvedana bio je "u padu".
Majnhover je požalio kako indonežanski zakon ograničava strankama sa manje od 20 odsto mesta u parlamentu da kandiduju predsedničke kandidate. Ako se taj "prag" ukloni, "na izborima će biti više kandidata, a SAD će imati više opcija", izjavio je on. Ipak, Vašington "mora da održava prijateljske odnose sa svim stranama kako bi zaštitio interese SAD u Indoneziji, bez obzira na to kako se izbori odvijaju".
Majnhover je dodao da je ambasada "bila aktivna u približavanju" liderima lokalne Laburističke partije i Indonezijske konfederacije sindikata "da saznaju za njihove planove da protestuju" protiv zakona o otvaranju radnih mesta koji je nedavno potpisao Vidodo. Strahujući da će zakon "umanjiti entuzijazam stranih investitora" u zemlji, "SAD čvrsto podržavaju aktivnosti koje se protive tome".
Shodno tome, ambasada je potajno sugerisala šefovima Laburističke partije da bi mogli da iskoriste "priliku" na Dan nezavisnosti Indonezije 17. avgusta "da pokrenu proteste" protiv zakona o otvaranju radnih mesta i Majnhoverovog omraženog "predsedničkog praga".
Zapanjujuće je, ukazuje portal MPN, da je jedan američki diplomatski službenik pomenuo da je Državna obaveštajna agencija Džakarte (BIN) "nedavno upozorila" ambasadu "da se ne meša" u izbore 2024.
Majnhover je rekao da je ovo motivisalo ambasadu da "kontinuirano podržava" tajne IRI-jeve aktivnosti kako bi "dalje sprovela američku politiku uz zaobilaženje indonežanskih propisa".
Tako je, navedeno je na brifingu od 8. do 14. jula, Institut kontaktirao lidere Laburističke partije i gomilu indonežanskih radničkih organizacija – kojima IRI "kontinuirano daje male grantove" – i razgovarao o "planovima za organizovanje protesta (...) krajem jula ili početkom avgusta".
Ti protesti su nastavljeni 9. avgusta pred Ustavnim sudom i Državnom palatom Džakarte.
Izveštavanje o događajima u lokalnim medijima je bilo tema na brifingu IRI-ja, gde je takođe navedeno da je Institut "obezbedio treći grant" od 1.000.000 rupija izvršnom predsedavajućem Laburističke partije Pandeglang za te napore. "Protesti su prošli dobro i uspešno su okončani", zaključili su Amerikanci.
Nedelju dana kasnije, zaposleni u Institutu su ponovo pružili "podršku" ogranku Laburističke partije Pandeglang da "uspešno" protestuju protiv ova dva zakona. Izvršni predsednik je dobio još jedan lični grant od 5.000.000 rupija. Iako ovo iznosi svega 330 dolara, teško da se može smatrati neznatnom sumom u lokalnom smislu, s obzirom da 50 odsto stanovništva Indonezije zarađuje manje od 800 dolara mesečno.
Takođe je vredno napomenuti da su izdaci NED-a u Indoneziji relativno skromni. U jednom nedeljnom brifingu čak se pominje kako su budžeti "za tri projekta IRI" u zemlji "tesni u doglednoj budućnosti". Osim operacije obuke lidera indonežanske partije Instituta, priroda dva druga poduhvata nejasna je iz dokumenata koji su procurili. Ali, prema brojkama objavljenim na veb stranici NED-a, organizacija troši manje od 2 miliona dolara u Džakarti godišnje.
Majdan
Obično su sume koje su uključene znatno veće. Na primer, tokom 12 meseci koji su prethodili Majdanu 2014. godine, NED je upumpao oko 20 miliona dolara u Ukrajinu. Ipak, zapadni novinari, političari i stručnjaci agresivno su odbacivali sve sugestije da je pobuna bilo išta osim izraza narodne volje, koja je rezultat rastuće čežnje za liberalizmom i demokratijom od strane ogromne većine građana.
To što ankete nikada nisu pokazivale većinsku podršku Majdanu, EU i članstvu u NATO nije ih doticalo. Predsednik Viktor Janukovič je ostao najpopularniji političar u zemlji do poslednjeg dana na funkciji; a svaki akter na čelu protesta protiv njega dobio je sredstva NED-a ili USAID-a.
Procurela zbirka dokumenata pokazuje tužnu činjenicu da pojedinci i organizacije na terenu bilo gde mogu da se podstaknu na aktivizam u lokalnoj američkoj ambasadi ili ogranku zadužbine u bilo kom trenutku u zamenu čak i za mali "grant", piše MPN.
Potpuno je nezamislivo da bi indonežanske radničke grupe inače protestovale protiv Vidodovog zakona o otvaranju novih radnih mesta ili ograničenja u pogledu broja predsedničkih kandidata koji se mogu kandidovati da prvi potencijalno nisu štetili zapadnim investitorima i finansijskim interesima u Džakarti, a drugi ograničavali izbor marioneta Vašingtona u zemlji.
Koliko drugih antivladinih agitatora širom sveta, bilo da su demonstranti, sindikalci, novinari ili drugi, na sličan način deluju na postizanju zadataka dogovorenih u tajnosti sa NED-om, može se samo nagađati, navodi MPN.
Iz perspektive Vašingtona, ne može se potceniti važnost uspostavljanja popustljive vlade u Indoneziji. S obzirom na to da američki vojni zapovednici otvoreno govore o ratu sa Kinom u bliskoj budućnosti, region mora biti ispunjen klijentskim državama koje će pripomoći u sprovođenju ciljeva SAD. Slične inicijative su nesumnjivo u toku širom azijsko-pacifičkog regiona. Kao takvo, nikada nije bilo od veće važnosti da se aktivnosti NED-a svuda pomno ispitaju, ako ne i potpuno zabrane, zaključuje "Mint pres njuz".