Nekima će zasuziti oči: Koliko Zapad košta dividenda mira

Sukob u Ukrajini, uspon Kine, nestabilnost u Africi i nuklearno naoružavanje Irana nagnali su Zapad da poveća potrošnju na odbranu ali i izazvali strahove da birači neće blagonaklono gledati na trošenje desetina milijardi evra godišnje na izgradnju vojnih kapaciteta.

Potreban nam je "potpuno promenjen način razmišljanja", rekao je letos nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.

Od pada Berlinskog zida, političari su se toliko navikli da ne troše gotovo ništa na odbranu da se mir sada smatra, prema rečima švedskog ministra odbrane Pola Jonsona, nečim toliko slobodnim i dostupnim da je sličan vazduhu. "Kada ga imate, zaista vam ne nedostaje", rekao je.

Ova "dividenda mira" je, takođe, omogućila zemljama da potroše milijarde dolara na zdravstvenu i obrazovnu politiku umesto na svoje oružane snage, piše "Fajnenšel tajms". Situacija se sada promenila.

Švedska, koja je podnela zahtev za članstvo u NATO-u, saopštila je početkom sedmice da planira da poveća troškove za odbranu za više od četvrtine kako bi ispunila cilj vojne alijanse od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, ubeđivanje birača u žrtve potrebne da bi se takve obaveze ostvarile predstavlja seizmičko preuređenje budžeta i izbornih prioriteta.

"Svi još žive u mirnodopskom svetu snova, ali ti dani su prošli", rekao je jedan zapadni savetnik za odbranu.

Pistorijus veruje da treba da postoji "iskren" razgovor sa biračima o ceni bezbednosti, a to će biti teško u "klimi" u kojoj su ozelenjavanje privrede i drugi društveni prioriteti povezani sa starenjem visoko na dnevnom redu, a troškovi zaduživanja vlada rastu zbog viših kamatnih stopa.

U Japanu, pitanje kako finansirati rekordno povećanje izdataka za odbranu podelilo je zemlju koja se već bori sa rastućim troškovima socijalnog osiguranja.

Vlada je bila prinuđena da odustane od planova za povećanje korporativnih, imovinskih i poreza na duvan za godinu dana do 2025. iz straha da će povećanje poreza naštetiti premijeru Fumiju Kišidi ako raspiše vanredne izbore kasnije ove godine.

U Danskoj je vlada odlučila da finansira svoje povećanje javne potrošnje otkazivanjem državnog praznika - što je izazvalo gnev birača.

U SAD, prema anketama, samo jedan odsto ispitanika navodi nacionalnu bezbednost kao svoju glavnu brigu, dok istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da je ona u proseku na 11. mestu nakon ekonomije, zdravstva, imigracije i stanovanja.

Pa ipak, finansijske implikacije povećanja budžeta za odbranu bile su jedna od tema samita NATO-a u Litvaniji.

Dok su se sve članice obavezale da će potrošiti dva procenta BDP-a na odbranu, trenutno to čini samo 11 od 31 člana. Kada i kako će ostali postići taj cilj za sada nije jasno.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner upozorio je ovog meseca da će ispunjavanje obaveza zemlje prema NATO-u zahtevati "značajna sredstva" iz osnovnog budžeta u narednim godinama.

Ministri odbrane su takođe podržali pozive da vojna alijansa ima 300.000 vojnika u stanju visoke pripravnosti, koji bi bili raspoređeni u roku od mesec dana - skoro osam puta više od sadašnjeg broja od 40.000.

"Novi model NATO snaga postavlja izazov sa kojim će većina saveznika imati problem", rekao je general Ričard Barons, bivši komandant britanskih oružanih snaga. "Očekujem da će nekima zasuziti oči".

Ipak, problemi koji se naziru pokazuju da postoji jasna potreba da se više sredstava posveti odbrani, posebno u Evropi, navodi FT.

Nemačka vojska ima zalihe od svega 20.000 artiljerijskih granata od 155 mm, što je dovoljno za manje od tri dana borbe, naveo je "Špigl" pozivajući se na poverljive procene ministarstva finansija.

Evropa takođe ne može da nastavi da se oslanja na SAD, čiji je budžet za odbranu od 860 milijardi dolara dvostruko veći od svih ostalih članica NATO zajedno. Predviđa se da će SAD imati budžetski deficit od šest odsto BDP-a godišnje u narednoj deceniji, a do 2053. godine savezni dug će biti dvostruko veći od BDP-a, procenjuje kancelarija za budžet Kongresa.

"Sjedinjene Američke Države... daju neproporcionalan doprinos evropskoj odbrani", rekao je Ben Beri, viši naučni saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu. "Ali ako Evropa ne preuzme veći teret odbrane, to neće podstaći američki entuzijazam, posebno s obzirom na rastući strateški interes Vašingtona za Indo-Pacifik".

Sukob u Ukrajini je takođe otkrio slabašne sposobnosti Zapada da proizvodi oružje.

"Ovo je rat skladišta", rekao je Jonson. "Morate imati industrijsku bazu, ne samo za mirnodopsko doba, već onu koja može da poveća proizvodnju" u vreme sukoba.

Specijalisti za odbranu vole da istaknu da ulaganje u odvraćanje košta mnogo manje od suočavanja sa posledicama sukoba.

"Ekonomska bezbednost zavisi od mira", rekao je Beri. "Iako je skupo, vojno odvraćanje je oblik ekonomskog osiguranja".

Pozivajući se na procene Svetske banke prema kojima je cena obnove Ukrajine do sada iznosila više od 411 milijardi dolara, on je dodao: "Računi za ekonomske poremećaje izazvane ratom i dalje su skuplji".