Rezultati novog istraživanja javnog mnjenja otkrili su da većina Ukrajinaca veruje da je upravo njihov predsednik Vladimir Zelenski kriv za rasprostranjenu korupciju u vladi i vojsci zemlje.
Anketa koju su sproveli Dobrotvorna fondacija Demokratske inicijative Ilka Kučeriva i Kijevski međunarodni institut za sociologiju pokazala je da 78 odsto Ukrajinaca smatra da je Zelenski "direktno odgovoran" za problem korupcije u Kijevu.
Uživo je anketirano na hiljade Ukrajinaca od 3. do 17. jula širom zemlje. Rezultati nisu oscilirali na osnovu regiona ili socioekonomskih faktora.
Ispitanici starosti 60 i više godina imali su oštriji stav – 81 odsto je izjavilo da je Zelenski odgovoran za korupciju u vladi, dok su najblaži bili oni uzrasta od 17 do 29 godina – 70 procenata krivi predsednika za korupcionaške afere. Osamnaest odsto anketiranih Ukrajinaca nije se složilo s navodima njihovih sunarodnika.
Dokumenta koje je pribavilo Međunarodno udruženje istraživačkih novinara 2021. godine pokazuju da su Zelenski i njegovi poslovni partneri osnovali ofšor-kompanije za kupovinu raskošnih nekretnina u centru Londona. Zelenski je preneo svoj udeo u jednoj od kompanija na pomoćnika neposredno pre nego što je izabran za predsednika 2019. Pristalice bivšeg lidera Ukrajine Petra Porošenka optužile su Zelenskog i njegove saradnike da koriste svoje ofšor-račune za izbegavanje poreza.
Inače, pre pokretanja ruske Specijalne vojne operacije Ukrajina se stalno nalazila na listama najkorumpiranijih država na svetu, ali je reklamirana kao bastion slobode i demokratije dok su SAD i njeni saveznici iz NATO-a prikupljali javnu podršku za masovnu pomoć Kijevu.
Međutim, po rečima zapadnog diplomate koje je preneo "Politiko", Ukrajina je vrlo korumpirana država, a upravo korupcija ometa njena nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji.
I nemačka ministarka odbrane Analena Berbok, u iznenadnoj poseti Kijevu 11. septembra, konstatovala je da ta zemlja treba da pojača napore u borbi protiv korupcije.
Zelenski inače trenutno sprovodi čistku među zvančnicima u vladi zbog navodne korupcije, uključujući šemu pronevere humanitarne pomoći sa Zapada. Najviše bure je izazvala smena ministra odbrane Alekseja Reznikova, koji je, između ostalog, bio na udaru kritika zbog kupovine vojnih obroka po naduvanim cenama.