Svet
Sporazum Amerike i Irana: Ko je popustio?
Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ni jučerašnji sporazum između Irana i SAD najverovatnije neće dovesti do ozbiljnijeg otopljenja odnosa između te dve rivalske zemlje, smatraju sagovornici RT Balkan
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena odobrila je transfer šest milijardi dolara iranskih sredstava iz Južne Koreje u Katar, kao deo sporazuma o oslobađanju pet američkih državljana koji su uhapšeni u Iranu.
Taj potez američkih vlasti deo je ranije najavljenog sporazuma, koji takođe uključuje oslobađanje pet iranskih državljana zatvorenih u SAD, uglavnom zbog kršenja sankcija. Sporazum predviđa da će novac, koji je Iran zaradio od prodaje nafte a zamrznut je na računima u Južnoj Koreji, biti prebačen u Centralnu banku Katara, gde će Teheran moći da ga koristi za kupovinu "humanitarnih dobara", navodi "Gardijan".
Kao znak dobre volje, Iran je pre oko mesec dana prebacio četiri od pet uhapšenih Amerikanaca iz zatvora u kućni pritvor, dok se peti u kućnom pritvoru nalazio od ranije. Reč je uglavnom o američkim državljanima iranskog porekla koji su uhapšeni nakon povratka u domovinu pod optužbama za špijunažu i saradnju sa stranim vladama.
Obe strane su imale interes da se postigne ovakav sporazum, s tim što su iranski interesi u određenoj meri jednostavniji od američkih, kaže za RT Balkan saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
"Iranski interesi su jednostavniji, oni pre svega žele da probiju ekonomsku blokadu i dođu do svojih zamrznutih sredstava. Kada je reč o SAD, sporazum bi trebalo gledati u kontekstu predsedničke trke, kao Bajdenovu težnju da američku diplomatiju pokaže kao produktivnu. Iran ima interes da u perspektivi prekine blokadu odnosa sa Zapadom, više sa EU nego sa SAD, kako bi pokušao da privuče evropske investicije u meri u kojoj je to moguće. SAD s druge strane pokušavaju da pokažu da to što je Iran otišao 'na drugu stranu' ne znači da je potpuno izgubljen", naglašava on.
Trampova senka i dalje stoji nad odnosima između Vašingtona i Teherana
Sporazum Teherana i Vašingtona o razmeni zarobljenika predstavlja prvi iskorak u odnosima dve zemlje nakon višegodišnjeg zahlađenja odnosa, koje je prevashodno posledica izuzetno agresivne politike Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa.
On je 2018. godine odlučio da povuče SAD iz nuklearnog sporazuma postignutog za vreme administracije Baraka Obame, a odnosi su dostigli dno kada nakon što su Amerikanci početkom 2020. godine eliminisali komandanta Iranske revolucionarne garde Kasema Solejmanija, a dve zemlje se našle na ivici rata.
"Bajden je u tokom predizborne kampanje izrazio spremnost da promeni Trampovu politiku prema Iranu, koja je bila izuzetno loša. Ta politika je vođena i pod uticajem Izraela, pošto je Tramp to prepustio uskom krugu svojih saradnika koji su izrazito proizraelski nastrojeni. To je bio težak period za Iran i iransku privredu. Tramp takođe nije krio da je on direktno umešan i da je on naredio ubistvo Solejmanija, što je bio šok za čitavu međunarodnu zajednicu", kaže za RT Balkan novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Aktuelni predsednik SAD je želeo da u određenoj meri nastavi sa politikom "relaksacije" odnosa sa Iranom koju je vodila administracija Baraka Obame, čiji je i sam bio član. Ipak, on je naišao na protivljenje kako u Iranu, u kome više nisu imali iluzije da se Amerikancima može verovati, tako i u samoj Americi, gde je naišao na protivljenje u tradicionalno proizraelskom Kongresu.
Kako navodi Korkodelović, Iranci i Amerikanci vode određene pregovore već duže vreme, ali problem predstavlja to što aktuelna američka administracija Teheranu ne može da garantuje da bi neki novi nuklearni sporazum "preživeo" potencijalni povratak Trampa u Belu kuću nakon predsedničkih izbora sledeće godine.
"Na stranu to da li će Tramp biti predsednik ili ne, ostaje pitanje šta će se događati u Kongresu i pre njegovog eventualnog povratka u Belu kuću. Mislim da Iranu na kratki rok odgovara ovaj sporazum, pre svega taj novac. S druge strane, Iran je u sve snažnijoj međunarodnoj poziciji. Oni kratkoročno žele da poboljšaju odnose sa Vašingtonom, ali imaju u vidu da njihova međunarodna pozicija postaje sve jača i da to u nekom trenutku može da 'osvesti' donosioce odluka u Vašingtonu", naglašava Korkodelović.
On podseća da je Iran od početka ove godine postao punopravna članica Šangajske organizacije za saradnju, dobio poziv za članstvo u formatu BRIKS, kao i da je, uz posredstvo Kine, postigao sporazum o obnovi diplomatskih odnosa sa svojim tradicionalnim rivalom Saudijskom Arabijom. Sporazum sa Rijadom je doveo do otopljenja odnosa i sa drugim arapskim zemljama u regionu Persijskog zaliva.
"Dakle, Bajdenova administracija uviđa da Iran postaje sve značajniji regionalni igrač i da je značajan saveznik i Kine, Rusije, ali da ima dobre odnose i sa Indijom, Brazilom… Teheran ima značaj i za EU zbog svojih prirodnih bogatstava, zato što je Iran jedan od tri ili četiri najveća proizvođača nafte i gasa", zaključuje Korkodelović.
Imaju li odnosi SAD i Irana budućnost?
Jedno od pitanja koja prate najnovije pregovore SAD i Irana je i to da li bi oni mogli da dovedu do obnove poverenja između dve strane, a potencijalno i do postizanja nekog novog sporazuma o nuklearnoj energiji – nalik na onaj iz 2015. godine.
Takav scenario je, ipak, malo verovatan, pre svega zbog slabe pregovaračke pozicije američkog predsednika i neslaganja unutar samog američkog političkog establišmenta kada je u pitanju odnos prema Teheranu.
"Ne bih bio preterani optimista kada je reč o američko-iranskim odnosima. Sa jedne strane tu su demokrate, koje su bile u određenoj meri otvorene za saradnju sa Iranom i koje su želeli neku vrstu normalizacije odnosa, ali sa druge strane tu su republikanci, koji ih napadaju da izdaju američke nacionalne interese i sarađuju sa teroristima. Ne bih bio optimista ni što se tiče spasavanja nuklearnog sporazuma. Iako se pre nekoliko meseci govorilo o nekom manjem sporazumu, ne čini se da je to realno. Mislim da je ovaj sporazum u tom smislu više simboličan", kaže Srboljub Peović za RT Balkan.
Značajnu prepreku za značajnije otopljenje odnosa dve zemlje predstavlja i Donald Tramp, odnosno njegova kandidatura na predsedničkim izborima 2024. godine.
Nekadašnji predsednik nije gubio vreme i samo nekoliko sati nakon objave vesti o postizanju sporazuma je napao svog naslednika na društvenoj mreži "Trut" (Truth Social).
"Možete li da verujete da Pokvareni Džo Bajden daje šest milijardi dolara terorističkom režimu u Iranu? Taj novac će se koristiti za terorizam širom Bliskog istoka, ali i celog sveta. Ova nesposobna BUDALA apsolutno uništava Ameriku", napisao je Tramp, i dodao da je Bajden "bio dovoljno drzak da danas, 11. septembra, objavi ovaj užasan dogovor. Plaćanje za taoce će dovesti do kidnapovanja, otkupa i ucena protiv Amerikanaca širom sveta. Ja sam oslobodio desetine naših ljudi iz raznih neprijateljskih zemalja i nikada nisam platio ni novčića!".
Takve poruke čoveka koji bi za manje od dve godine mogao da se ponovo nađe u Beloj kući sigurno ne ulivaju poverenje aktuelnoj administraciji, ali ni vlastima u Iranu koje odavno ne veruju obećanjima i garancijama koje dolaze iz Vašingtona.
"Iran je (u Sporazumu iz 2015. godine) pristao na kontrolu svoje nuklearne tehnologije kakvu nije imala ni jedna druga država, zato što oni zvanično tvrde da ne žele nuklearno oružje. Ipak, Amerikanci su se i pored svega toga povukli iz sporazuma, a Teheran preko toga neće lako preći", naglašava Peović.
