Nafta "brent" je premašila cenu od 90 dolara po barelu, prvi put od prošlog novembra, a cene VTI nafte su takođe skočile na maksimum u poslednjih 11 meseci. Poskupljenja je uzrokovala odluka Saudijske Arabije i Rusije da produže ograničenja proizvodnje nafte do kraja godine.
Iako potez nije neočekivan, iznenađenje je bilo to koliko je ograničenje produženo, objašnjava "Oilprajs" zaključujući da su "najveći proizvođači nafte u OPEK+ prestali da se igraju".
Hteli su veće cene, i to su i dobili.
Kada su prošle godine cene nafte skočile zbog sankcija koje su SAD i EU uvele Rusiji, Bajdenova administracija je morala da proda blizu 200 miliona barela sirove nafte iz strateških rezervi u pokušaju da stabilizuje tržište.
Novim potezom OPEK+ nit na kojoj vise američko-saudijski odnosi dodatno se izlizala i stanjila. Saudijci su jasno pokazali da njihovi prioriteti više nisu u skladu sa prioritetima njihovih dugogodišnjih američkih saveznika.
"Saudijci trenutno nemaju puno prijatelja u Vašingtonu. Postoji realan rizik da oni budu glavni krivci ako Vašington poželi da okrivi nekoga za visoke cene na pumpama ili za usporavanje ekonomije", rekao je za "Fajnenšel tajms" analitičar Jurejža grupe Rad Alkadiri.
Cene benzina rastu, a najgore je, međutim, što su cene dizela porasle za 40 odsto od maja, prema podacima "Argusa" na koje se poziva "Volstrit Džornal".
"Dizel je više pogođen zbog vrste sirove nafte koja se povlači sa tržišta. Saudijska nafta je važnija za dizel nego lakša sirova nafta. Ovaj gubitak ima dodatne negativne posledice na ekonomiju", rekao je za američki list potpredsednik analitičke kompanije "Vud Mekenzi" za rafinirije, hemijsku i naftnu industriju Alan Gelder.
Sve ukazuje na dodatna zatezanja saudijsko-američkih odnosa. U slučaju da članstvo kraljevine u BRIKS-u nije dovoljno jasan pokazatelj, novim potezima se učvršćuje ideja o novom spoljnopolitičkom pravcu Saudijske Arabije.
Izgledi za energetsku bezbednost SAD u bliskoj budućnosti ne obećavaju, a to će se prevashodno odraziti na šanse predsednika Džozefa Bajdena na izborima 2024. godine, ocenio je "Fajnenšel tajms".
Vašington mora da održava dobre odnose sa Rijadom, a za početak treba da popravi situaciju koju je zakuvao predsednik Bajden kada je okrivio Saudijce za prošlogodišnji rast cena, zatim im zapretio, a onda otišao u Džedu i pri pozdravu udario pesnicom prestolonaslednika Muhameda – što je potez koji su mnogi ocenili kao kap koja je Saudijcima prelila čašu.
Još veći problem za Bajdenovu administraciju je to što su naftne rezerve najniže u poslednje četiri decenije, a dopuna koju je Bela kuća obećala nikada nije sprovedena, čak ni kada su cene bile u rangu koji je administracija želela.
Kako ocenjuje "Oilprajs", okrivljavanje Saudijaca nije uspelo prvi put, a neće uspeti ni ovaj put. Krivicu ne mogu da svale ni na Ruse, budući da su ih preterano iskorišćavali kao stalnog krivca, što umanjuje efekat u javnosti. Dakle, ne postoje pogodne mete koje bi administracija predsednika SAD mogla da okrivi za visoke cene.
Saudijci, koji su ranije bili pouzdan dobavljač sirove nafte i geopolitički saveznik, sada pokazuju da je tačno ono što je rekao bivši guverner Nju Džersija Kris Kristi - "ako nećete da imate dobar odnos sa nama, mi ćemo onda imati dobre odnose sa Rusijom".
Drugi veliki dobavljači teške sirove nafte neophodne za proizvodnju dizela su zemlje pod američkim sankcijama, sa značajnim izuzetkom Kanade, čija vlada nije naročito sklona podržavanju naftne industrije.