Patris Lumumba bio je prvi premijer nezavisne Demokratske Republike Kongo. Posle samo četiri meseca na vlasti, protivustavno je smenjen 14. septembra 1960. godine, u državnom udaru pod vođstvom pukovnika Žozefa Mobutua.
Lumumba nije bio samo borac za slobodu Konga, već jedan od predvodnika antikolonijalne borbe za oslobođenje čitave Afrike. Slično Če Gevari u Južnoj Americi, mučko ubistvo je Lumumbu trenutno pretvorilo u "istinski simbol borbe protiv kolonijalizma."
Inače, Lumumbu i Čea povezuje i to što se Če tokom 1965. godine zaista pojavio u Kongu, gde je, zajedno sa grupom saboraca sa Kube, pokušao da ostvari revoluciju.
Poslednjih godina se ponovo dešavaju državni udari u Africi, ali ovog puta sa suprotnim predznakom: u nizu afričkih zemalja vojska danas predvodi borbu protiv francuskog i američkog neokolonijalizma, oslobađajući se vekovne potčinjenosti Zapadu.
Kako je nedavno primetio nemački "Frankfurter algemajne cajtung": "Možda danas događaji u Maliju, Nigeru, Burkini Faso, Gvineji i, nedavno, Gabonu, izgledaju manje dramatično od povlačenja SAD iz Avganistana, ali ovog puta reč je o regionu koji se nalazi na pragu Evrope, na kontinentu gde Rusija i Kina uspešno jačaju svoj uticaj."
Antikolonijalni pokreti u Africi, ali i širom sveta 60-ih godina prošlog veka većinom su nasilno ugušeni. Smenila ih je nova forma potčinjavanja, poznata kao neokolonijalizam. Na mesto "dobrog starog evropskog kolonijalizma" stupio je novi - američki kolonijalizam.
Ideologija panafrikanizma
Lumumba se rodio u Kongu pod belgijskom vlašću. Godine 1958. osnovao je Kongoanski nacionalni pokret, koji je nastojao da ostvari nezavisnost od Belgije.
Lumumba je insistirao na prevazilaženju tradicionalnih plemenskih i etničkih podela, a njegova ideologija panafrikanizma ubrzo je postala trn u oku bivšim kolonijalnim gospodarima.
Ubrzo nakon proglašenja nezavisnosti Konga, izbila je pobuna secesionista na čelu sa Moizom Čombeom, u rudama bogatoj provinciji Katangi, gde je proglašena nezavisna država.
Stalne pobune u Kongu proizvele su takozvanu Kongoansku krizu i omogućile belgijsku vojnu intervenciju, koju je Lumumba bezuspešno pokušao da zaustavi, najpre zahtevajući pomoć od Ujedinjenih nacija. Lumumba se potom obratio SSSR-u, od kojeg je dobio vojne savetnike, što je izazvalo otvoreni sukob sa načelnikom generalštaba Mobutuom.
Telo rastvoreno u kiselini
Lumumba je svrgnut i ubijen nakon što su bivši kolonijalni gospodari počeli da šire optužbe o "njegovim sumnjivim komunističkim simpatijama".
Posle vojnog udara, Lumumba je stavljen u kućni pritvor u Leopoldvilu, a potom je izručen secesionistima u Katangi, koji su ga 17. januara 1961. streljali. Iza secesionističkog pokreta u Katangi stajala je Belgija. Veruje se da je "junaka crne Afrike" ubio belgijski plaćenik Žilijen Gat, po nalogu samoproglašenog predsednika Katange Čombea, koji je predstavljao običnu belgijsku marionetu.
Inače, ozloglašeni Čombe je u Kongu 1965. osuđen zbog veleizdaje, zbog čega je pobegao iz zemlje. Umro je u zatvoru u Alžiru, u 49. godini, zvanično od srčanog udara.
Ubice su učinile sve da zatru svaki trag, pa čak i sećanje na Lumumbu.
Telo Patrisa Lumumbe je spaljeno u plitkom grobu, potom opet iskopano i prebačeno nekih 200 kilometara dalje. Zatim je ponovo zakopano, pa ekshumirano, potom je isečeno na komade i najzad rastvoreno u kiselini.
Belgijski policijski komesar Žerar Sote, kako je kasnije priznao, učestvovao je u uništavanju njegovih posmrtnih ostataka i uzeo je, valjda za uspomenu na zločin, jedan njegov zub. Zapravo, Sote je govorio o dva zuba i dva prsta odstranjena sa leša Lumumbe, ali oni nikad nisu pronađeni.
Posle ubistva Lumumbe, u Beogradu su u znak protesta održane velike demonstracije, pri čemu je zauzeta belgijska ambasada, budući da su Belgijanci bili direktno umešani u ubistvo Lumumbe. Kidnapovan je i ubijen uprkos prisustvu belgijskih i trupa Ujedinjenih nacija u Kongu.
Ubistvo u organizaciji belgijskih i američkih obaveštajnih službi
Demonstracije nisu izbile samo u Beogradu, već i u nizu zapadnih zemalja, na kojima su demonstranti nosili plakate sa natpisima: "Belgijanci, vi ste ubili Lumumbu!"
Zvanična istraga belgijske vlade o ubistvu, čiji su nalazi objavljeni tek u novembru 2001, otkrila je da se ubistvo Lumumbe i dvojice njegovih poručnika dogodilo zahvaljujući "saučestvovanju belgijskih i američkih obaveštajnih službi."
U februaru 2002. godine, belgijska vlada se zvanično izvinila za ubistvo Lumumbe i osnovala fond "za pomoć razvoju demokratije Konga".
Demonstracije zbog ubistva Lumumbe izbile su i u Londonu, gde je povređeno na desetine demonstranata i nekoliko policajaca. U Londonu su protesti počeli na Trafalgar skveru, skupom koji su organizovali Pokret za slobodu kolonija i Komitet afričkih organizacija.
Mitingu je prisustvovalo oko 4.000 demonstranata. Govornici su kritikovali novi režim Mobutua u Kongu, a demonstranti su izvikivali parole "Dole Belgija!" i "Dole Ujedinjene nacije!".
Među govornicima su bili i poslanik laburista Fener Brokvej, lider stranke Ujedinjene nacionalne nezavisnosti Severne Rodezije Kenet Kaunda i Džošua Nkomo, lider Nacionalne demokratske partije Južne Rodezije.
Sovjetski Savez je oštro osudio ubistvo Lumumbe, zahtevajući smenu generalnog sekretara UN kao "saučesnika i organizatora ubistva".
Danas jedan od studentskih domova i po jedna ulica u Beogradu, Nišu, Subotici, Vranju, Smederevu i Zaječaru nosi ime Patrisa Lumumbe.