Trka koju je Evropa prespavala: Kineski električni automobili dominiraju tržištem

Na događaju prošle nedelje jedan biznismen je iznenada izvukao svoj telefon kako bi mi pokazao iskustvo u robotskom taksiju bez vozača u centru Pekinga.

"Robotaksi" se impresivno kretao skretanjem preko nekoliko traka u prometnoj ulici. Nepotrebno je reći da su ove flote autonomnih vozila koje lutaju oko sve većeg broja kineskih gradova električne. Njegov zaključak bi je da je Kina postigla značajan napredak kada je u pitanju budućnost transporta, navodi se u tekstu "Fajnenšel tajmsa".

Posetioci sajma automobila u Minhenu prošle nedelje došli su do sličnog zaključka. Nemačkom bijenalnom proslavom sopstvene automobilske moći dominirali su kineski brendovi, koji su bili tamo u duplo većem broju nego 2021. godine.

Dok su evropski proizvođači prikazali električna vozila koja dolaze na tržište 2026. ili 2027. godine, Kinezi su imali automobile spremne za ulice.

Tržište se menja velikom brzinom.

Skoro svaki peti automobil koji se prodaje u Evropi je električan. Međunarodna agencija za energetiku procenila je da će udeo električnih vozila u globalnoj prodaji 2030. biti 35 odsto. Kinesko tržište, daleko najveće na svetu, već je dostiglo tu brojku. Usporavanje lokalne potražnje i pekomerni kapaciteti nakon godina državnog rasta znače da kineski proizvođači traže inostranstvo, i u skladu sa time je izvoz ove godine porastao, piše "Fajnenšel tajms".

Tržišni udeo kineskih brendova u Evropi porastao je sa manje od jedan odsto u 2021. na trenutnih 2,8 odsto, pokazuje "Šmit automotiv riserč". Kada su u pitanju električna vozila, kineski udeo u tržištu je osam odsto.

Evropski inženjeri s pravom tvrde da proizvode superiorne motore sa unutrašnjim sagorevanjem, ali je kineska tehnologija razvijenija kada su u pitanju baterije, koje čine 40 odsto cene električnog vozila.

Kako se objašnjava u tekstu FT-a, Kina ima nekoliko predispozicija za razvoj te industrijske grane. Ona kontroliše dve trećine globalnog kapaciteta za preradu litijuma, sirovine za baterije, i dominira svakim aspektom proizvodnje baterija.

Prošle godine je proizvela 10 puta više električnih vozila od Nemačke. Ima prednost u troškovima proizvodnje od možda 20 do 25 procenata. Troškovi isporuke (kao i tarife od 10 odsto) su smanjili taj jaz, ali će postati manje važni kako kineski izvoz bude rastao, posebno pristupačnih vozila za masovno tržište koja nemaju toliku konkurenciju u Evropi.

Potencijalno podizanje trgovinskih barijera je užasna opcija za industriju koja se oslanja na prodaju u Kini, kao i za kreatore politike koji su oprezni u pitanju već značajnih troškova energetske tranzicije za građane.

Evropsko industrijsko telo je ovog meseca pozvalo na uspostavljanje "snažne industrijske strategije koja garantuje jednake uslove" sa Kinom i sa SAD.

Istina je da su britanska i evropska politika — bilo zbog samozadovoljstva ili nesposobnosti — teško postavljale ciljeve, poput zaustavljanja prodaje motora sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, i pokazale su se kao slabe u njihovom planiranju i podršci, zaključuje "Fajnenšel tajms".