Pripreme za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji najverovatnije će trajati duže od godinu ili dve, izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, a preneo "Velt am zontag".
Varhelji je rekao da je pred Kijevom opsežan posao da bi se pripremio za "učešće na unutrašnjem tržištu EU i u mnogim drugim važnim oblastima politike".
Kriterijumi za pristupanje Ukrajine, kako je naveo, biće isti kao i za bilo koju drugu zemlju kandidata.
Ukrajinska ministarka za evropske integracije Olga Stefanišina nije baš saglasna sa Varheljijevim mišljenjem tako da je za "Velt" ustvrdila da "Ukrajina nije običan kandidat za pristupanje".
Stefanišina je napomenula da je ova zemlja reforme pod nadzorom EU započela pre pristupanja, i navela da može "brže da nastavi", posebno imajući u vidu da su neki od njenih suseda i baltičkih zemalja "već signalizirali da je brzo pristupanje moguće."
Na ocene Varheljija, reagovala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, napisavši da će pridruživanje Ukrajine trajati "koliko i raspad EU".
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov za odluku EU da Ukrajini da status kandidata i ranije je rekao da je "deo geopolitičkog gambita protiv Rusije".
Ukrajina je podnela zahtev za pridruživanje ovoj organizaciji odmah nakon što je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju krajem februara.
Prvi korak u procesu pridruživanja Kijev je napravio u junu kada mu je Brisel dodelio status kandidata za članstvo u EU.
Tada je naglašeno da zemlja mora da nastavi strukturne reforme, da se bori protiv korupcije i da smanji "uporni uticaj oligarha".
Belgijski premijer Aleksandar De Kru je jasno stavio do znanja da je dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini za članstvo u EU važno, "simbolična poruka" podrške Kijevu usred njegovog sukoba sa Rusijom.
Do stvarnog članstva u EU, kako je rekao, ostaje još "mnogo godina" i zemlja prvo mora da ispuni evropske standarde.
A koliko to čekanje u predvorju Unije može da potraje uprkos svim obećanjima svetle budućnosti, najbolje znaju i zemlje zapadnog Balkana.
Albanija i Severna Makedonija na početak pristupnih pregovora čekale su 17 godina.
Što se Srbije tiče, ona je status kandidata dobila još 2012.godine, a pregovore započela još 2014.godine.