Boris Džonson: "Himarsi" su bili vredni, ali Rusi su efikasni

Ne verujte da će ukrajinski vojnici ili šira populacija Ukrajine položiti oružje i sklopiti dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uveren je bivši britanski premijer Boris Džonson.

Iako je sam rekao šta Ukrajinci misle, Džonson u autorskom tekstu za britanski "Spektator" navodi da se oni ne bore po tuđem nalogu i da neće prestati ako im to neko kaže.

"Smatraju da je ideja o pregovorima smešna. Poslednjih dana dao sam sve od sebe da ih ispitam po ovom pitanju, ali nisam primetio ni najmanje slabljenje ukrajinske odlučnosti", tvrdi Džonson.

Dodaje da Ukrajinci ne vide kako bi menjali zemlju za mir i verovali Putinu na reč, ali im nedostaje samo jedna stvar.

"Samo jedno žele od nas - oružje, kako bi završili posao. Jednostavno ne razumem zašto odugovlačimo. Zašto smo uvek tako spori? Kako možemo da pogledamo ove ljude u oči i objasnimo kašnjenje. Tokom ovog rata potcenjivali smo Ukrajince i precenjivali Putina, to radimo i danas", kaže Džonson.

Bivši britanski premijer kako bi ubedio Zapad u slanje oružja Kijevu navodi kako Rusi navodno beleže gubitke na frontu, pa kad bi Ukrajinci mogli da kontrolišu kretanje do Krima, to bi bio strateški preokret.

"Čak i ako to ne mogu da urade u nekoliko narednih nedelja, sigurno to mogu sledeće godine", uveren je Džonson.

Prepreka ka tome je što nedostaje "strateško strpljenje i daleko veći osećaj hitnosti u programu vojne pomoći", navodi Džonson.

"Potrebe ukrajinskog bojnog polja se menjaju i to moramo da prepoznamo. Pre otprilike godinu dana bili smo apsurdno zabrinuti da ćemo ako Ukrajincima damo tenkove i oklopna vozila, isprovocirati Rusiju. Sada su dronovi postali toliko smrtonosni da se navodi da obe strane parkiraju oklopna vozila i pešice idu", piše Džonson.

Priznao da su Rusi uništili zapadno oružje

Potom Džonson navodi šta je sve od oružja potrebno Ukrajincima. Kaže da su im potrebni prenosivi sistemi protivvazdušne odbrane za uništavanje ruskih helikoptera, sistemi u stilu "Patriota" i bolja artiljerija dugog dometa da bi zauzeli ruske položaje.

"'Himarsi' su bili vredni, ali su Rusi bili efikasni u svojim kontramerama. Ukrajinci žele i potreban im je 'ATACMS', raketni sistem dugog dometa koji SAD još drži za sebe, a potrebno im je i više raketa kao što su 'storm šedou', koja se pokazala izuzetno vrednom", navodi Džonson.

Dodaje da je Zelenski molio da mu Zapad pošalje 200 sofisticiranih balističkih sistema, kao što je "ATACMS", a koji Amerika drži u zalihama, a ima ih na hiljade.

"Zašto ih drže na ledu? Kojoj drugoj svrsi bi uopšte mogli da služe nego da bolje garantuju dugoročnu bezbednost Zapada, uključujući i SAD", pita Džonson.

Kaže da neki glasovi u Vašingtonu tvrde da bi Amerika trebalo da sledi strategiju "Kina na prvom mestu", te da zato sisteme drže u rezervi, u slučaju da bude potrebno da ih pošalju na Tajvan.

"SAD su dale samo oko 1 odsto svog godišnjeg budžeta za Ukrajinu, a velika Britanija je dala samo delić onoga što su dale SAD. Nema američkih čizama na terenu, niti mogućnosti da se američke vreće za mrtve vrate kući, ali su ipak ulozi Zapada ogromni. Ako Putin pobedi, a sve što treba da uradi da bi pobedio je da se drži bar dela teritorije koju je već zauzeo, užasna poruka će obići svet: da je ovo bio trenutak kada su se demokratije obavezale da će se suprotstaviti autokratijama, a u tome nisu uspele. Priča o Ukrajini će biti o ukrajinskim trupama lavljeg srca koje su izdate zbog Zapada", navodi Džonson.

Strahuje za reputaciju Zapada, kao da se već ne zna kako donose "demokratiju" po svetu

Dodaje da će se pročuti da Zapad ne misli ono što govori, da se ne drži svojih prijatelja i da nisu spremni da se zalažu za slobodu i vladavinu zakona, čak ni onda kada nijedan zapadni vojnik nije u opasnosti.

"Ako Putin pobedi u Ukrajini, ako zadrži čak i delić onoga što je uzeo, onda će lekcija biti jasna: da se agresija isplati, da evropske granice ponovo mogu da se promene nasiljem, sa svim sredstvima za Gruziju, baltičke države, bilo gde u bivšem Sovjetskom Savezu ili bivšoj sovjetskoj sferi uticaja gde Putin zamišlja revanšionističku i vojnu operaciju", piše Džonson.

Dalje pokušava da zaplaši Zapad Putinovom pobedom rečima da bi ona bila katastrofa za američko rukovodstvo, te da je to ishod koji ne bi mogao da izdrži ni "onaj koji je želeo da Ameriku ponovo učini velikom", aludirajući na Donalda Trampa.

"Ako sa druge strane Ukrajina pobedi Putina, kao što uz našu pomoć mogu, onda je obrnuto. Svetu će biti poslata upravo suprotna poruka: da nam je stalo do demokratije, da smo voljni da podržimo naše principe i da Zapad još ima hrabrosti da se drži nečega dok u tome ne uspe", navodi Džonson.

Priznaje da Putin ima veliku podršku širom sveta, rečima da je "prirodno zastrašujuće videti koliko je zemalja spremno da Putinu koristi".

"Ukrajinci su bili zgroženi slabim saopštenjem sa samita G20 u Indiji i odbijanjem te zemlje da, uprkos molbama Džoa Bajdena dozvoli Zelenskom čak i da se obrati na sastanku na svoj uobičajeni način. Sve će se to promeniti kad Ukrajina pobedi: svo to užasno podozrenje, klađenje i podmazivanje Putina, sve će to nestati sa dnevnog reda. To je zbog toga što postoji jedna stvar koju svi ljudi sveta razumeju bolje od hiljadu propovedi o demokratiji i vladavini prava, a to je vojna pobeda", poručuje Džonson.